Kako se snaći u Njemačkoj

Poštovani čitaoci.. Mnogo je tema i priča o ovom,mnogo se o ovom komentariše.. Da li ćemo se snaći ili ne,da li krenuti ili ne.. Vjerujem da mnogi od vas o tom razmišljaju.. Podijelite svoje mišljenje sa nama..

Read More

Šta radi beba u vašem stomaku? Ovo su svi položaji fetusa pre nego što ugleda svet

Dok se beba okreće, tegli i pomera za vreme trudnoće, pre samog porođaja uobičajeno je da beba ostane u jednoj poziciji. Pogledajte koje su sve moguće pozicije koje beba može da zauzme u stomaku pre dolaska na svet:

Licem ka dole

Ova beba je zauzela poziciju koju joj nameće unutrašnjost. Occiput anterior pozicija je najčešća pozicija bebe. Sa licem koje gleda u majčina leđa, bebina glava pravi prolaz u porođajnom kanalu da bi izašla.

Licem ka gore
Occiput posterior pozicija je pozicija u kojoj je beba okrenuta prema dole, odnosno prvo joj glava izlazi, ali licem gleda u majčin stomak. U ovoj pozicij bebina glava ne može da izađe napolje zbog pubične kosti, što može dovesti do otežanog porođaja. Mnoge bebe se, pre nego što izađu iz materice same okrenu, ali je moguće i da će je lekari okrenuti uz pomoć forcepsa ili ruku. Vrlo je verovatno da će uraditi epiziotomiju da bi beba lakše izašla.

Prvo guza
Ova beba je u poziciji u kojoj joj je glava okrenuta prema gornjem delu materice a guzicom je okrenuta prema izlaznom kanalu, s tim što su joj noge ispravljene uz duž celog tela. Lekari će možda pokušati da je rotiraju, ali ako ne uspeju predložiće carski rez.

Prvo noge
Ova beba je okrenuta kao i prethodna beba, glava joj je dodiruje gornji deo materice, s tim što su joj noge sada postavljene pred sam izlazni kanal. I u ovakvoj situaciji će lekari pokušati da okrenu bebu, ali ako ne uspeju preporučiće carski rez.

Ležanje u stranu

Ova beba je postavljena više u horizontalnoj poziciji nego u vertikalnoj. U transverznoj liniji bebina leđa su, u većini slučajeva, okrenuta prema izlaznom kanalu. Iako nije česta, s obzirom da je većina beba na početku trudnoće u ovoj poziciji, nekoliko njih ipak odluči da izađe ovako postavljena. Ukoliko lekari ne uspeju da prvo izvuku glavu, pa zatim ostatak tela, vrlo je verovatno da će žena morati na carski rez.

loading...

Blizanci
U nekim slučajevima, žena se može poroditi vaginalno ako su obe bebe okrenute glavom prema dole, kao što je ova sa vaše leve strane. Ukoliko su bebe postavljene kao na fotografiji, verovatno je da će prva beba biti na svet donesena vaginalno, dok će drugu pokušati da okrenu, ili izvuku za noge. Ukoliko uvide da je nemoguće izvesti porođaj vaginalnim putem, drugo dete će biti na svet doneseno carskim rezom.

izvor.bebac.com

Read More

Lekcija muškarcima: “Ispod časti ti je da opereš sudove, ali nije da ponižavaš ženu”

Muškarci koji vole i poštuju svoje supruge su obično od strane drugih muškaraca okarakterisani kao papučari. Mnogi se stide tih “titula”, ali ne bi trebalo! Jedan muškarac je ispričao šta misli o svemu tome i na ovome svako treba da mu čestita! “Jedan moj prijatelj je došao kod mene na kafu.



Foto-ilustracija: Profimedia

Sedeli smo i ćaskali, pričali o životu… Odoh na sekund da operem tanjire koji su ostali u sudoperi, rekoh mu. Pogledao me je kao da sam mu rekao da sam pošao da konstruišem svemirski brod. Reče mi, diveći mi se, ali pomalo zbunjeno: “Dobro za tebe sto pomažeš svojoj ženi, moja žena to ne ceni.

Jedne nedelje sam obrisao pod, ni hvala”. Vratio sam se da sednem sa njim i objasnio da ja ne pomažem svojoj ženi. Mojoj ženi ne treba pomoć, treba joj partner. Ja sam partner u kući i zbog tog partnerstva su podeljeni zadaci, ali se sigurno ne radi o pomoći u kući.

Ja ne pomažem svojoj ženi da očisti kuću, zato što i ja živim tu i moram i ja da je čistim. Ja ne pomažem svojoj ženi da kuva, zato što i ja hoću da jedem i moram i ja da kuvam. Ja ne pomažem svojoj ženi da opere sudove posle jela, zato što sam i ja koristio te sudove.

loading...

Ja ne pomažem svojoj ženi oko dece, zato sto su to i moja deca i moja je uloga da budem otac i roditelj. Ja ne pomažem svojoj ženi da širi i pegla veš, zato sto je to i moj veš i moje dece. Ja nisam pomoć u kući, ja sam deo kuće. A sto se tiče cenjenja, pitao sam ga kada joj je poslednji put, nakon što je završila sa čišćenjem kuće, pranjem veša, okupala decu, skuvala, organizovala i tako dalje, rekao hvala?

Ali hvala tipa: Ženo moja! Fantastična si! Čini ti se apsurdnim? Izgleda ti čudno? A kada si ti, jednom u 100 godina, očistio pod, očekivao si minimum nagradu za izvrsnost, sa puno slave? Zašto? Da li si ikada mislio o tome, prijatelju? Možda zato što je, po tebi, sve to njena obaveza?

Možda zato što si navikao da se sve to obavi, a da ti ne moraš prstom da mrdneš? Dakle, ceni kao što bi voleo tebe da cene, na isti način i istim intezitetom. Pruži ruku, ponašaj se kao pravi partner, a ne kao gost koji je došao samo da jede, da spava, da se opere. Osećaj se kao kod kuće u svom domu”, zaključuje muškarac.

izvor.stil.kurir.rs

Read More

Priča posvećena svim ženama koje ne doje: Nije mama samo mleko!

Pritisak koji je društvo počelo da stvara oko dojenja od majki koje iz bilo kog razloga ne mogu da doje svoje dete napravio je monstrume. Ne dojiš dete?! Daješ mu dohranu?! Kako to misliš “nemaš mleka”, to nije moguće – samo drži bebu na sisi i biće mleka!”, piše u svojoj iskrenoj priči mama Sandra Kravitz Simonović.



Juče sam zvanično i definitivno odložila svoju električnu pumpu za izmlazanje mleka, četvrtu po redu koju sam kupila – za jedva 3 meseca “dojenja na flašicu”. Nakon 12 nedelja mleko je presušilo, prvo iz jedne, a potom i iz druge dojke. Osećam se rasterećeno, najzad. Poprilično tužno, ali rasterećeno ipak.

Koktel za dojilje : Vratiće vam snagu i povećati količinu mleka



Nisam se tome nadala, dakako, kroz celu trudnoću sanjarila sam o dojenju, pročitala i pogledala sve što mi je došlo pod ruke – a kad znate koliko sam online jasno vam je da sam prelistala ceo internet. Nisam očekivala da će to biti baš toliki problem, ali – nisam očekivala ni porođaj od 22h, koji će biti završen hitnim carskim rezom, da budem iskrena.

Ne bude uvek sve onako kako smo planirali i maštali, i nije da mi je to nešto sasvim nepoznato. Brojne su stvari koje nam se dešavaju, a na koje nemamo nikakvog, ili skoro nikakvog, uticaja. No, nije uvek lako prihvatiti da se desilo nešto sasvim drugačije od onog što smo planirali.

Šta se dogodi kada prestanete sa dojenjem?



Svih devet meseci bila sam opuštena, nasmejana, verovala sam u običan, prirodni porođaj, verovala sam u dojenje koje počinje odmah nakon porođaja – sve to jer sam veliki, nepopravljivi optimista.

A onda, realnost. Sasvim, sasvim drugačija od onog što sam očekivala.

Poslednjih nekoliko godina dojenje je najzad dobilo pažnju koju zaslužuje. Sve više, češće i otvorenjije se govori o značaju dojenja za majke, kao i o koristima koje bebe imaju od majčinog mleka. Nije više (toliko) tabu kada vidite ženu da doji na ulici, u parku ili tržnom centru. Postaje normalno i razumljivo svima da beba ne bira kad je gladna, i mama mora da je na usluzi bilo kuda i bilo kad.

Eh, ali – trend kao i svaki trend: ne bi to bio dvadesetiprvi vek da se ne preteruje i ne forsira do krajnjih granica tih istih (ne)dojećih mama.

Pritisak koji je društvo počelo da stvara oko dojenja od majki koje iz bilo kog razloga ne mogu (ili, daleko bilo, ne žele) da doje svoje dete napravio je monstrume. Ne dojiš dete?! Daješ mu dohranu?! Kako to misliš “nemaš mleka”, to nije moguće – samo drži bebu na sisi i biće mleka!

Dojenje i mršavljenje: Kako dijeta utiče na proizvodnju mleka?



E, pa – ne bude uvek tako. Ja sam to naučila na bolniji način.

Mleko sam dobila tek treći dan, ali je za mene dojenje bilo sve osim bondinga, prijatnog povezivanja majke i bebe. Matej sisa tako što prebaci gornju usnu preko desni, i to je, u kombinaciji sa anatomijom mojih bradavica, dojenje pretvaralo u pakao. Obe bradavice su mi upropašćene nakon samo dva podoja. Bile su toliko bolne da me je i dodir grudnjaka boleo do padanja u nesvest. Čisto ukupnog utiska radi, i ovaj detalj: porodila sam se, kao što rekoh, na carski rez. Prve dve nedelje bila sam pod lekovima protiv bolova, ranu nisam skoro ni osetila (osim kada je trebalo da ustanem ili legnem na krevet), nosila sam Mateja u rukama od prvog dana nakon porođaja – ali, ovo je bol koji nisam mogla da istrpim.

Odluka je doneta: odustajem od dojenja, mleko ću izvlačiti uz pomoć pumpice i hraniti ga na flašicu.

Telo žene pamti prvu trudnoću što tokom druge pomaže u proizvodnji mleka za novorođenče



I to sam i radila, eto, naredna dva i po meseca, sve do juče.

Da bih vam približila bolje kako to izgleda, zamislite sledeći ritam dana: beba koja se, kao i svaka beba, budi na 2-3h da jede; presvuci, nahrani, podigni da podrigne, uspavaj, sve kao i svaka druga mama – a onda sedi 30-40 minuta sa pumpicom u ruci i čekaj da ti se izvuče mleko za naredno hranjenje. I tako danju, i tako noću. Znači, ako je Matej spavao 3h, ja sam spavala 2, ako je on spavao 2h, ja sam od toga spavala 1h. I tako jedan dan, dva dana, tri nedelje, mesec dana, sedam nedelja. Tad sam imala prvu veću psihičku krizu i htela da prekinem izmlazanje svojevoljno.

Nadam se da razumete ugao: devet meseci sanjariš o tome kako tvoje grudi hrane tvoje dete, a onda te ošamari realnost u kojoj hraniš dete na flašicu, a vreme koje bi trebalo da provodiš u maženju s bebom provodiš gledajući u sat kad da promeniš pumpicu s jedne dojke na drugu

Tih dana sam toliko plakala da su mi se upalili suzni kanali na oba oka (a ja se pravila da je čmičak). Sve što sam želela bilo je da dojim svoje dete u miru i uživam u tome, a umesto toga postala sam razdražljiva, uplakana, neispavana i besna mama. Dovoljno pribrana da ne iskaljujem sve to na bebi, ali zato drugi nisu bili te sreće – najmanje od svih moj muž.
Moram da priznam i ovo, potpuno iskreno: osećala sam se kao krava. Kao krava muzara, tako prikopčana na pumpu po 5-6 sati dnevno, u pravilnim razmacima. Dan ne računam po tome kad se Matej budi, nego kad mi je sledeći termin za izvlačenje mleka. Nosila sam pumpicu sa sobom, jer nijedan “slot” nije smeo biti propušten, ispumpavala sam mleko u kolima, u toaletu restorana čak! Kad god, gde god. Baš kao i dojenje, zar ne?

Iz ovog ugla, i gledajući u datume u svesci u kojoj redovno zapisujem kad je, šta i koliko Matej jeo, i koliko sam mleka ispumpala, sigurna sam da je mom gubljenju mleka najviše doprineo moj stres oko tog istog mleka. Zanimljiva životna ironija: izgubila sam mleko nervirajući se što ne mogu da dojim.

VAŽNO -Situacije u kojima NE smete da DOJITE



Onda mi je Layla says poslala link do Instagram profila instruktorke joge koja je spletom nesretnih okolnosti izgubila zdravu i pravu bebu, a zbog komplikacija na porođaju. Amelia je uz fotografije opisala svaki trenutak proveden sa svojom bebom, i svojim osećanjima u danima koji su usledili, a ja sam čitala i jedva suzdržavala suze. A onda sam došla do fotografije na kojoj pokazuje kako izvlači mleko, i nad njom se isplakala za sve što nisam. Bila sam mnogo besna na sebe: pored mene ležao je moj zdravi, uspavani sin, sit i srećan, a ja sam dane provodila plačući nad svojom sudbinom što ne mogu da ga dojim.

To je bio momenat koji me je trgnuo, i od tad sam bila mnogo opuštenija, manje merila izvučeno mleko, a više uživala u svakom trenutku sa bebom. Preskakala izmlazanje, jer mi se spavalo. Jer sam se igrala sa Matejem, jer smo bili u šetnji. I, naravno, mleko je počelo da presušuje, da bi nakon nepunih 12 nedelja prestalo da teče skroz. I znate šta? Baš me briga.

Zašto sam ovo napisala? Ne da se opravdam bilo kome, jer nemam potrebu za tim: dala sam sve od sebe, i daleko preko svojih granica izdržljivosti.

Ovo je napisano za sve one mame koje su prošle kroz rano gubljenje mleka, koje nisu mogle da doje iz bilo kog razloga, jer za te mame nema podrške i razumevanja. Postoji Podrška dojenju, ne postoji Podrška nedojećim mamama. Prepuštene smo same sebi, i jedne drugima, da se borimo sa tugom što mleka nema, i što nismo uspele da budemo savršene mame prema merilima društva. Jer, samo je mama koja doji dobra mama, zar ne?

Ne.

Nije mama samo mleko. Mama je i zagrljaj koji te umiri da ne plačeš, mama je i toplo krilo u kojem se ljuljaš, mama je i sigurnost ramena na kojem dremaš.

Napisala sam ovo da znate kroz šta sam prošla zarad toga da budem mama-mleko, možda vam to pomogne u odluci da vam prvo pitanje nekoj mami ne bude “Je l’ dojiš?” i pogotovo ne prekoran pogled na odgovor “Ne”. Zato što ne znate kroz šta je ona prošla, ne znate koji su razlozi za nedojenje – i, u krajnjem slučaju, to ne bi trebalo da vas zanima.

Dojenje i mlečna formula: Kada je opravdano uvesti kombinaciju mleka

loading...

Poznanica je imala masektomiju, nakon svog iskustva, ne mogu ni da zamislim kako je njoj bilo kada je pitaju da li doji i zašto ne. Razmislite o tome naredni put kad poželite da postavite to pitanje.

I mi mame koje ne dojimo smo dobre mame.

I, verujte, isto tako volimo svoju decu kao i mame koje doje. Samo nismo imale tu sreću da uživamo u dojenju kao one. Bol neuspeha u dojenju dovoljno je teška sama po sebi, nije nam potrebna još i osuda okoline.

Hvala.

Autor: Sandra Kravitz Simonović

izvor.prva

Read More

Telo žene pamti prvu trudnoću što tokom druge pomaže u proizvodnji mleka za novorođenče

Mlečna žlezda zaslužna za proizvodnju mleka “seća se” da je žena bila trudna i zbog toga njeno telo kod druge trudnoće brže reaguje na promene hormona i proizvodnja mleka je brža.



Telo žene pamti prvu trudnoću što tokom druge pomaže u proizvodnji mleka za novorođenče, kazala je Kamila Dos Santos iz istraživačkog tima laboratorija Kold Spring Harbor u Americi.

Njihova studija je pokazala da tokom trudnoće nastaje posebna oznaka na DNK u ćelijama dojke, piše “Dejli mejl”.

Tako je u genetskom kodu zapisano da je bilo trudnoće ranije, što majkama kod drugog deteta olakšava dojenje.

loading...

NE PROPUSTITE : Mama slikom svog mleka pokazala magiju života



Inače, mlečna žlezda zaslužna za proizvodnju mleka “seća se” da je žena bila trudna i zbog toga njeno telo kod druge trudnoće brže reaguje na promene hormona i proizvodnja mleka je brža.

Istraživači su, takođe, otkrili da to ostaje u memoriji do kraja reproduktivnog života žene.

U trudnoći se u telu oslobađaju hormoni estrogen i progesteron, što je okidač za podsticanje proizvodnje mleka i tada u grudima nastaje stotine kanalića za transport mleka do bebe.

Takođe, dojenje smanjuje rizik od raka dojke za četvrtinu, za šta stručnjaci veruju da je za to zaslužno smanjenje nivoa hormona estrogena za koji se zna da aktivira pojavu raka.

Izvor: Tanjug

Read More

Loše iskustvo : Indukovani porodjaj

Drage trudnice, nismo ni svesne koliko smo mi žene jake Ovim tekstom ne želim nikoga da uplašim, svaka trudnoća je različita, tako da su porodjajna iskustva različita. Ukoliko ste prvorotka, zamolila bi Vas da pročitate moju priču, možda pomogne. Svim trudnicama je poznato savetovanje, ali mislim da se zaboravi ono najvažnije.



Imala sam 20 godina kada sam saznala za trudnoću, po nekima sam mlada, za neke baš na vreme, u svakom slučaju, jedva sam čekala da mi doktorka potvrdi trudnoću. Meni su doktori rekli da je trudnoća rizična, pila sam utrogestan od 200 dva puta dnevno, stavljala noću kao vaginaletu, sve po savetu lekara. Jednom su me priključili na sisteme, po meni, bez razloga, oni su smatrali da je stomak tvrd, beba nisko, ali niti sam bila otvorena, niti sam imala bolove, trebalo je jps tada da shvatim da ne treba slepo slušati lekara. Polako se termin približavao, iz doma zdravlja, sada su me poslali u bolnicu, da tamo odaberem lekara. Bila sam presrećna, osećala sam da se porodjaj približava i jedva sam čekala da držim bebu u rukama i da je konočno zagrlim i poljubim.

Porodjaja se nisam plašila, mislila sam da će sve to ići samo svojim tokom. Da, rekli su da boli ma to sam bila spremna. Doktorka mi je iznenada rekla da imam mnogo malo plodove vode, da dodjem sutra dan u bolnicu, u subotu i u ponedeljak da me porode (ponedeljak je dan termina). Čitala sam da termin može da se prebaci, odnosno da trudnoća traje duže i pitala je da sačekamo, pošto mi je rekla da je to rizično za bebu, samo sam ućutala i slušala. Rekla mi je da sam otvorena jedan prst i da ću se brzo poroditi kada počnu vaginaletom da izazivaju porodjaj. Samo da sam znala… Mama me je upozoravala da im ne verujem, ali ona se na kraju porodila carski, a od straha za bebu nisam ni pomisljala da ne slušam lekare. Šetala sam kao luda po bolnici ali porodjaj nije krenuo. Dali su mi klizmu u nedelju u osam uveče i zabranili da jedem i pijem.

U ponedeljak, na dan termina, dali su mi ranom zorom vaginaletu u 5 ujutru. Pošto ta vaginaleta nije izazvala željeni efekat, u 12 časova su mi stavili drugu koja je odmah izazvala bolove. Baš me je bolelo, ali konstantno, bol nije dolazio u navratima. Bila sam otvorena jedan prst i dalje. Medjutim grlić mi je bio dugačak, to mi je rekao doktor u drugoj smeni. Slali su me na ctg, što je bilo bolno, jer su mi tražili da budem u položaju koji mi ne odgovara. Tresli su mi stomak jer beba spava, što je dodatno bolelo. Bolovi su polako postajali jači. Išla sam da piškim i ispao mi je krvav cep. Odjednom sam počela da povraćam. Oni su mi rekli da je to odlično, da sam počela da se otvaram. Došla je doktorka, a ja otvorena jedan prs i grlić dugačak. Ponovo sam osetila potrebu da piškim i samo što sam ustala bol je bio strasan, da sam morala da legnem. Pitala sam ih šta da radim, medjutim ništa mi nisu rekli. Dali su mi inekciju da bi grlić počeo da se otvara, od inekcije mi se sve zamuti, kao da sam pijana. Konstantno sam povraćala i išla da piškim. To je izgledalo otprilike ovako: Ležim u krevetu, stežem jastuk, pokušavam da nadjem položaj koji mi odgovara, ali ne uspevam, odjednom osetim strašan bol i povraćam, bol se smanji, preznojim se i naježim i ponovo idem da piškim.

Smogla sam snage da udjem na internet i čitam savete kako ubrzati indukovani porodjaj. Pročitala sam da trebam da odem pod vreo tuš. Bez ičijeg pitanja odem pod tuš i toplom vodom preko stomaka i ledja kružim. To mi je malo smanjilo bolove i opustilo. Vratih se u krevet, kad ponovo ctg, proveravaju mi grlić kad ono, više nije dugačak. Ukapiram da mi je tuš pomogao. Vratim se nekako u krevet, prevrćem se od bolova, ne znam šta ću sa sobom, nadam se da ću da preživim i da ću držati bebu u rukama.

Odjednom počnu još jači bolovi, ponovo povraćanje, krenula sam da piškim, kad ono samo neka voda sluzava i krv mi procuri niz noge. Nekako odem do njih da im kažem, kad oni meni, nije to ti je krvav čep, rekoh to mi je već ispalo, ne oni znaju bolje. Vratim se u krevet, opet mi traze ctg, ja već besna, umirem od bolova, zovem i majku i boga da mi pomognu. Stave me na sto i priključe na ctg u osam. Gledam u onaj ctg i vidim da broj u donjem desnom uglu raste, kako meni rastu bolovi, penje se do 99. Medjutim kada ne legnem lepo, bol mi rasre, ali uredjaj ne meri jer nisam lepo legla. Ko će da leži lepo i mirno, da bi oni merili kada su kontrakcije od 1 pa porastu do 99?! Ležim tako na stolu, osam je sati, više ne znam šta ću, otvorena tri prsta samo.

Pobegnem im ja i odem pod tuš. Vrate me na sto, kad ono otvorena pet prstiju. Bolovi rastu, kada sam bila osam prstiju otvorena rekli su mi da se napinjem na stranu, jedna mi kaže lezi na ledja, šetaju se tako one, ostavljaju me samu, jedna viče lezi na ledja, ova druga dodje i viče što sam na ledjima kada mi je rekla da se napinjem sa strane. Smognem snage da im kažem da se dogovore. Legnem na ledja, napinjem se, dolazi doktorka, bebi krenula glava, ali celo telo je bilo skroz u levu stranu. Deru se da se napinjem, napinjem se ali nemam snage. Priključe me na kiseonik, ali bol je bio strašan, više nisam bila psihicki prisutna, ali sam se napinjala i drala, dok su me oni ućutkivali. Samo su me nervirali.

I konačno je moja beba došla na svet line9

Vrata od porodjajne sale su bila širom otvorena, primljena je trudnica, a ja na stolu, vrištim i krvarim. Šeta se kako ko hoće. Popne se babica na mene, skače žena i nekako izadje beba u 22 i 15. Beba je prvo ćutala, a onda počela da plače. U jednom trenutku stavili su mi ga na grudi. On plav, modar, napatio se i namučuo. Progovorim ja, beba se ućuti i pruži rukice ka mom licu. Krenuše meni suze i zaboravim na bol, ali sam se i dalje osećala odvratno. Naglasila sam da želim bejbifrendli ako je moguće. Ušije mene doktorka, dala mi je anesteziju, ali sam osetila kako me krpi, kao posteljica izašla cela konstatuje babica i doktorka se složi.

Smestili su me u krevet da krvarim, ali mi nisu rekli da ne ustajem. Posle sat vremena ustala sam da idem da se istuširam i promenim posteljinu, kada sam se vratila, počelo je strašno da mi pišti u usima. Sreća, pomogla mi je jedna porodilja da se ne onesvestim. Rana me je strašno bolela, nisu mi stavljali obloge, nisu dolazili da budu uz bebu da se istuširam. Bilo je strašno. Jedva sam čekala da dodjem kući svom mužu, sa našom bebom. Osećala sam se užasno, krave imaju lepši porodjaj i intimniji. Treba da ih je sramota.

Da jesam srećna što imam živog i zdravog sina, ali sam besna što taj indukovani porodjaj strašno boli, a anesteziju vam ne daju, to kod nas nema i njih apsolutno nije briga da pomognu. Radili su mi reviziju, jer je ostalo parče posteljice, gde sam mnogo krvi izgubila i priključili su me da primam glukozu. Tu noć je beba bila u boksu, a meni se srce slamalo kada sam čula da plače. Sve se to preživi, mi žene smo stvarno supermeni, ali treba neko da nas upozori. Imate budale od doktora i babica, nikoga nije briga. Pazite gde ćete se poroditi, planirajte porodjaj posavetujte se sa više lekara

Tačno je da je prelepo doneti jedno biće na svet. Pravo čudo. Svih devet meseci je raslo baš ispod srca, a onda ga rodiš. Neopisiv osećaj. Zato nemojte da patite više nego što morate. Shvatite da postoje i loša iskustva koja se mogu sprečiti. Nažalost nismo sve u mogućnosti da se porodimo gde hoćemo i kako hoćemo. Primorane smo da idemo u najbližu bolnicu, ako je tako budite spremne, psihicki na sve to.

Svaka čast zenama koje su se lako porodile. Meni je bilo užasno, žao mi je što sam sve to olako shvatala i nisam pripremala sebe na to da porodjaj može biti i težak. Prošlo je mesec dana od porodjaja i dalje krvarim, konce mi nisu skinuli posle deset dana, pre par dana su sami otpali, nadam se svi. Bilo mi je teško i dva koraka da napravim, taman kada uspavam bebu, spavala bih i ja, ali mi rana ne dozvoljava. Sada mi je lakše, ali me još nije sve prošlo. Nikako da se oslobodim tog ponižavajućeg osećaja. Pogledam svoje telo i ne verujem da sam to ja. Želela bih tako mnogo da uradim, da pomognem mužu koji se trudi da obavlja sve poslove, a mene pusti da brinem o bebi. I hvala mu puno.

loading...

PORUKA ZA BUDUĆE MAME

Drage trudnice, obezbedite pomoć u kuci posle porodjaja. Meni pomoć oko bebe nije neophodna, ali što se tiče kuće jeste, sada sve manje. Možda vam porodjaj bude lagan, pa ćete moći sve same, ali obezbedite za svaki slučaj. Plakanje posle porodjaja u prvih dve nedelje je sasvim normalno. Samo se posvetite bebi, setite se da ste vi NAJBOLJA MAMA NA SVETU! Vi ste bebu donele na svet, vi ste neopisivo hrabre i jake, vi ste MAJKE!

Puno pozdrava za urednicu od nas.

Veliko hvala ovoj mami i mojoj dragoj čitateljki želela je ipak da ostane anonimna za vas , i ja ću to ispoštovati !! Malom princu želim divno i bezbrižno detinjstvo :*

autor. priče : anonimna mama

izvor:devetmeseci.net

Read More

Prva trudnoća i porodjaj su napravili da ne poželim drugu bebu, ali sad…

Moja trudnoća i rast mog bebca u stomaku…I njegovo rodjenje…I nakon svega…strah od druge trudnoće…!

14232536_10207064314991382_7321061140351070762_n

FOTO . PRIVATNA ARHIVA NAŠE ČITATELJKE

Evo ovako drage mamice…želim sa vama podijeliti moju priču…ujedno Vas i ohrabriti! Prije 6 godina kada sam saznala da sam trudna…moj sreći nije bilo .kraja…E nakon mjesec dana počinje krvarenje..otvaranje…Doktor kaže porodiću se čak u 4 mjesecu…Molila sam da preduzmu nešto…Doktor je odradio cerklaz… terapiju 3x na dan…ali ni tada nije davao šanse…Medjutim svih 9 mjeseci smo izdržali…

Prvog janara…dobijem bolove…ali od terapije…samo jedan prst otvorena…12 sati smo se mučili…na samom kraju sam izgubila svijest…A beba otkucaje…U tom bunilu sam se probudila ,i iz sve snage napon dala…I uz pomoć epiziotomije i vakuma moj dječak je došao na svijet! I

Nakon 5 ipo… godina saznajemo da sam trudna…I veliki strah od svega…psiha me uništila!Ali tako lijepa trudnoća…svih 9 mjeseci sam uživala sa mojom curicom…I vjerujte…za 10 minuta sam je rodila!!! Od sreće sam plakala…

PORUKA ZA MAME

loading...

I mamice slatkice…ni jedan porod i trudnoća nije ista!Ja koja sam psihicki bila rastrojena…I prva trudnoća i porod..su napravili da ne poželim drugu bebu…ali sad…osjećaj nakon druge bebe…trudnoće i poroda..predivan..straha nema…I mogla bih sad još jedno!

autor priče .anonimna mama

izvor. devetmeseci.net

SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA DEVET MESECI I NEMA PRAVA DA SE NADJE NA DRUGIM PORTALIMA

Read More