октобар 22, 2018
majka-sa-bebom-1413281729-49711
Ljutnja, tuga, zadovoljstvo, bol. Već od najranijeg uzrasta mališani iskuse neverovatnu mešavinu osećanja koja moraju da raspoznaju i nauče da ih pokažu. Da bi to postigli, oni najčešće kopiraju roditelje. Od njih traže odgovore i pomoć kada su im osećanja isuviše snažna i ne uspevaju da ih savladaju. Baš kao što treba da nauče da pužu i hodaju, mališani uče da spoznaju svoje duševno stanje u odnosu na druge: oni moraju da nauče da pronađu pravu meru i da svoja osećanja iskažu bez straha.
Emocionalna “zaraza“
Jednog dana, iznenada, beba majci na smešak odgovara smeškom i taj trenutak raduje sve roditelje. Taj prvi smešak zaista je nešto posebno: osmeh i smeh svojstveni su samo ljudskim bićima i taj prvi znak pozitivne komunikacije s okolinom jedan je od važnih pokazatelja da se bebin emocionalni razvoj odvija normalno.
Od prvog trenutka kad uzmu bebu u naručje, roditelji znaju da ona od njih traži da je vode u prepoznavanju i izražavanju svega što oseća u sebi. I roditelji to prenose na dete. Psiholozi ovu pojavu nazivaju “emocionalnom zarazom”. Najranija emocija koju novorođenče proživljava jeste empatija: sposobnost da oseti da postoje osobe koje ono voli. Dojenče je sposobno da razumije emocije koje samo još uvek ne zna da izrazi – one se održavaju preko mame i osoba koje voli, i s kojima uspostavlja snažnu emotivnu vezu.
Tako se događa da prema izrazu majčinog lica i tonu njenog glasa, beba počinje da stvara mapu sopstvenog emocionalnog sveta i onog koji ga okružuje.
88bjrf7so9cb
Izražavanje emocija se uči
S jedne strane imamo bebu koja uči da odgonetne i iskaže svoja osećanja, a s druge su roditelji, svesni uloge vodiča koju, hteli ne hteli, imaju. Da bi bili dobri učitelji, moraju i sami znati da izraze svoje duševno stanje. Zato pred detetom ne treba skrivati emocije. Treba jasno izraziti radost, ali i tugu, kako bi dete na osnovu izraza lica odraslih i samo naučilo da razlikuje razne vrste emocija. Na taj način, roditelji detetu daju korisna uputstva koja mu služe kao orijentacija.
Mama nije dežurni krivac!
Mame se često osećaju kao dežurni krivci za sve loše što se dešava s detetom (za dobre stvari zasluge obično pripadaju drugima). Koliko puta ste čuli rečenicu: “Beba oseća tvoju nervozu i zato neće da spava” ili “Nije čudo što mališan neće da jede kada si se vratila kući ljuta s posla”. Mame uvek ispadnu dežurni krivci za svaku napetost i svađu u kući. Ali, one ne smiju da se uhvate u mrežu krivice! Ukoliko ste ljuti ili nezadovoljni, imate pravo da izrazite svoja osećanja bez griže savesti. Ukoliko se dete rasplače zbog toga što ste neraspoloženi ili utučeni, ne očajavajte, već tu situaciju shvatite kao korisnu lekciju koju mu pružate. Kad ste tužni, plačite, kada ste veseli, smte se iz sveg glasa – na taj način će vaš “zbunjeni” bebac naučiti kako i sam da ispolji svoje emocije. Ako ste ljuti zbog problema na poslu ili unutar porodice, ali se istovremeno potrudite da detetu pružite najbolje od sebe, ono će u toj ravnoteži pronaći pravo blago.
Objašnjavamo 8 tipičnih situacija piše ljepotaizdravlje.ba
DETE POSTAJE “NEVALJALO” ČIM SE POJAVI MAMA
Uzrast: Otprilike nakon navršenih deset meseci
Situacija:
Ostavili ste dete kod bake i deke. Ono je mirno i lepo se ponaša, međutim, čim se vi pojavite na vratima, mališan postaje hirovit, nestašan i nevaljao.
Zašto to čini?
Većina roditelja ne shvata da svaki oblik razdvojenosti deteta od majke u njemu izaziva bujicu negativnih osjećanja, pa čak i onda kada je okruženo poznatim i njemu dragim osobama. S obzirom na to što ste vi njemu omiljeni i najdraži lik, prirodno je da, čim vas ugleda, umesto radosti prvo pokuša da se oslobodi napetosti, a to čini izvodeći razne nestašluke. Ono na taj način, zapravo, traži pomoć od vas da bi se oslobodilo nagomilane napetosti.
Kako da postupite?
Strpljivo sačekajte da se “isprazni” i da prođe talas negativnih osećanja. Nemojte vikati i grditi dete jer ćete tako još više uzburkati njegova, ionako, pomešana osećanja. Najbolje je da pokušate da mu odvratite pažnju sa situacije koja je izazvala napetost. U konkretnom slučaju, stavite ga u krilo i smirenim glasom mu recite da ga vodite u parkić ili neko drugo njemu omiljeno mesto.
POGLEDOM STALNO TRAŽI MAMU
Uzrast: Od četvrtog meseca pa nadalje
Situacija:
Beba pogledom stalno traži majku i plače čim mu se ona izgubi iz vida. Ukoliko je propuzalo, ide svuda za njom, ne dozvoljavajući joj čak ni da ode u toalet.
Zašto to čini?
Majčin glas i lik prvo su što beba vidi i čuje kada dođe na svijet. Taj zvuk i slika za bebu su najveća utjeha i radost. Zato, kada ne čuje mamin glas i ne vidi njen lik, dijete se uspaniči i negoduje.
Kako da postupite?
Ako morate da obavite neki posao u kuhinji dok je beba budna, ostavite je u krevecu, ali joj se stalno obraćajte. Dok god čuje vaš glas, neće se pobuniti. Ako je dijete naučilo samostalno da sjedi, stavite ga u ogradicu koju ćete postaviti na bezbjedno mjesto s kog dijete može da vas vidi i čuje. I dok kuhate i poslujete po kući, ne prestajte da mu govorite.
PRUŽA RUČICE I OBUHVATA MAMINO LICE
Uzrast: Oko desetog meseca
Situacija:
Dete želi da privuče maminu pažnju, pruža ručice i traži da ga uzme u naručje i mazi. Kada to učini, ne dozvoljava joj da okrene glavu, već je ručicama stalno okreće prema sebi.
Zašto to čini?
Malim pokretima tela, a naročito ruku i dlanova, beba izražava svoju veliku potrebu za majčinom blizinom i nežnošću. Ovo se obično dešava kada je bebac pospan ili iz nekog razloga uznemiren, pa mu je potrebna uteha.
Kako da postupite?
Ukoliko mu ne budete odgovorili na ovu potrebu i, umesto da ga uzmete u naručje, spustite ga u krevetac, nastaće haos! Rasplakaće se, negodovaće i vrištati. Zato, nikada se nemojte oglušiti na bebinu potrebu za nežnošću. Ta potreba je toliko jaka da se može uporediti sa potrebom premorenog odraslog čoveka za posteljom. Zamislite kako biste se osećali da vam u situaciji, kada padate s nogu od umora, neko uvali u ruku motiku umesto da vam ponudi topao krevet? Blagi užas!
ISPUŠTA NEOBIČNE GLASOVE, MLATARA NOŽICAMA I RUČICAMA
Uzrast: od šestog meseca
Situacija:
Čim ugleda mamu, tatu ili neku drugu osobu koju voli, beba izražava radost prekomernim cičanjem, grimasama, pokretima ruku i nogu.
Zašto to čini?
Iz prostog razloga što želi da pokaže svoju sposobnost da izrazi svoje raspoloženje izrazima lica i pokretima.
Kako da postupite?
Podstaknite njegovo veselo raspoloženje igračkama koje ga nasmijavaju uz reči i rečenice za koje znate da mu se dopadaju. Sigurno ste primetili da postoje neke potpuno šašave reči koje, kada izgovorite, vaša beba pukne od smeha. Ponavljajte ih iznova i iznova – smeha nikada nije dosta.
POKUŠAVA DA POLJUBI MAMU A ONDA JE UGRIZE
Uzrast: Od osmog meseca
Situacija:
Beba “ljubi” mamu (bolje rečeno, balavi je), a zatim ti “poljupci” prerastu u ugrize, što nije nimalo prijatno.
Zašto to čini?
Sve bebe otkrivaju svet ustima. U ovom slučaju, ljubeći, balaveći i grizući mamu, dete se trudi da na njemu svojstven način iskaže svoju bezgraničnu ljubav prema najdražem biću.
Kako da postupite?
Svakako mu uzvratite poljupce, ali mu na lep način pojasnite da ugriz nije dobar način izražavanja nežnosti. Greška je da mu uzvratite ugrizom da biste mu pokazali da to boli – neće vas razumeti, već će se samo rasplakati misleći da ga ne volite.
w6w2005042101483315954882d06
VIČE I PLAČE KADA SE MAMA SPREMA ZA ODLAZAK OD KUĆE
Uzrast: od sedmog meseca pa nadalje
Situacija:
Mališan ne prestaje da plače i cvili čim vidi da se mama oblači za izlazak i udaljava se izvan njegovog vidokruga.
Zašto to čini?
Dete nema spoznaju o vremenu. Uzalud mu objašnjavate da ćete se vratiti za pet minuta i da idete samo do radnje da kupite mleko. Za njega minut ili dva sata imaju potpuno istu vrednost.
Kako da postupite?
Smirenim tonom ga pozdravite, poljubite i ništa mu ne objašnjavajte. Vaš ton mora da mu ulije sigurnost i poverenje da ćete se brzo vratiti. Suvišnim objašnjavanjem tonom koji obično odaje vašu ljutnju i nezadovoljstvo, dodatno ćete pojačati bebin nemir.
NE PRESTAJE DA OPONAŠA MAMU
Uzrast: posle prvog rođendana
Situacija:
Dete stalno ponavlja čak i složenije pokrete koje je videlo da čini mama. Roditelji su često iznenađeni koliko toga zna da zapamti i oponaša.
Zašto to čini?
Mališan je spreman da istražuje svet koji ga okružuje, a majka je njegov najdraži model, te je stoga oponaša.
Kako da postupite?
Svakako treba da pohvalite njegova nastojanja i da mu date do znanja da primjećujete sve što čini. Na taj način dete stiče više samopouzdanja koje će mu u životu i te kako biti potrebno.
STALNO TRAŽI VAŠU POMOĆ
Uzrast: od 14. meseca
Situacija:
Čim se detetu dogodi nešto loše (palo je, udarilo se, drugo dete mu je uzelo igračku i sl.) ono odmah trči mami da ga uteši i pomogne mu da savlada negativno osećanje nastalo situacijom.
Zašto to čini?
Svakom detetu mama znači sigurnost, mesto spasa i utehe od bilo kakvog straha ili boli. Ako bismo uopšte mogli da napravimo uporedbu sa osećanjima odraslih, onda bi ta dečija potreba mogla da se stavi u paralelu sa radošću koju biste osetili da dobijete šesticu na lotou. Kao što taj novac vama znači rešenje svih problema, tako i detetu majčino krilo znači spas od svih nedaća.
Kako da postupite?
Nikada nemojte da mu uskratite onaj mali poljubac na bolno mesto koji znači “daj da mama poljubi, pa da prođe”. Za dete on ima čarobnu moć koja otklanja sve negativne emocije i daje mu krila.
IZ ČISTA MIRA SE BUNI I NEGODUJE
Uzrast: od 15. meseca
Situacija:
Iznenada, dok se igra, vaše dete se naljuti, baca sve na pod ili na osobu koja je pored njega.
Zašto to čini?
Oseća nezadovoljstvo, jer tokom igre nije uspelo da postigne željeni cilj te nekako mora da se oslobodi napetosti koja ga je zbog toga obuzela.
Kako da postupite?
Mirno i staloženo mu objasnite da takvo ponašanje nije primereno. Uvek kritikujte ponašanje, a ne dete, jer ćete mu na taj način dati do znanja da ga volite, ali da vam se ne dopada njegovo ponašanje. I, što je najvažnije, ne povisujte ton, već mu svoje nezadovoljstvo pokažite ozbiljnim izrazom lica. Čim vaše dete bude videlo da se ne smešite, potrudiće se da promeni ponašanje ne bi li vam izmamilo osmeh.
VELIKA ZABLUDA
Dete nije uvek raspoloženo
Roditelji žele videti dete uvek srećno i nasmejano, jer im je njegova sreća potvrda da dobro obavljaju svoju ulogu. Ali, tu treba malo zastati. Normalno je i potrebno prihvatiti da dete može biti loše raspoloženo, da preživljava tugu i frustracije. Sve češće roditelji ne podnose da mališan bude tužan i povređen i nastoje na sve načine da poprave situaciju kako bi ga ponovo učinili zadovoljnijim. Često se pristupa nizu podsticaja (hiperstimulacija) što ometa detetovu kreativnost.
0 коментара:
Постави коментар