октобар 31, 2018
foto. privatna arhiva mame Marijane .
Raste on, napreduje sve ok ja ga dojim sve bez problema teče, ciklus normalno odmah nakon onih 40 dana… Ništa ne pokazuje da ja u sebi nosim još jedan život… Kako? E sad ne znam ni ja…. Znam mnogi će me osuditi kako ništa nisam znala pa nije mi prvo dete itd. To sam već sve prošla…
Bila sam otprilike 2 mesec a nisam ni znala ciklus traje duže nego obično odem ginekologu on kaže sve ok samo hormonski poremećaj. Prodje to tako…Ali opet sledeći mesec isti problem čak je kratak period prošao izmedju tog i sledećeg ciklusa. Mislim doktor zna to je to….
21 Jul odem opet ginekologu i isto mu kažem on će meni hajde odradićemo ultrazvuk… Kad ono IZNENADJENJE… Jao pa ti si već skoro 4-5 mesec… Sad ne može da se čisti kaže on meni.
Ok nisam ni pomislila šta će me sve snaći… Kasno je za dabl test moram privatno da odradim tripl test iako on tvrdi sve je ok sa bebom…Odem u V. Planu kod Dr. Kllinke tamo još jedno iznenadjenje… Sve je OK sa bebom ali imamo problem vama je PLACENTA PREVIA CENTRALIS…
Ja ne znam šta to znači tačno pitam je ona mi objasni da moram na carski jer beba prirodnim putem nema gde da izadje može da se uguši…. Uhhhh plače mi se, vrištala bih pa dva sam rodila prirodnim putem zar moram na carski…
Pomirim se sa tim sve teče po planu, tripl test uredu pokazuje isto rizik prirodnog porodjaja…
Idem redovno na kontrole, sve je OK sina sam prestala da dojim veliki momak je on sve prihvata kao da zna da će dobiti brata. Svi presrećni, a ja ne znam šta ću strah mi se uvuko pod kožu jer sam svesna da ću se poroditi drugačije nego do sada.
Nego da ne dužim toliko.
Jutro 22 oktobar 2016 ustajem odem do kupatila kad ono blaga sukrvica. Pomislim to je normalno iako imam uput da se hitno javim u porodilište radi prevremenog porodjaja u slučaju krvarenja ja se ne usudjujem da krenem dok ne stigne muž koj je otišo po sina iz prvog braka.
Posle nekih pola sata dolazi on kući ja mu kažem za problem on odmah panika torbu u ruke i pravac bolnica. Da stvar bude još gora guma nam pukne u pola puta, onda sredi majsor, čekanje i jos veća nervoza.
Sve je to prošlo stižemo u Kg kad ono dežurni ginekolog moj zemljak Dr. Lončar kad ga videh znala sam sta me čeka, jer on ne voli nas Račane 😂Izadje on onako ” ljubazan” i pita me :Šta ćes ovde, šta ti treba? Ja onako uplašena :Prokrvarila sam doktore a tek mi je 7 – mi mesec i imam pr. ne stigoh do kraja da mu kažem šta on će ajde spremi se i da te pregledam.
Ja uporna da mu objasnim da mi zabranili ginekološke preglede jer mi placenta prekrila grlić materice i prilikom pregleda može da izazove svašta, al on ni da čuje. Srećom sa njim beše i Dr Srdjan inače nov pa se i ne pita mnogo ali me spasi pregleda.
Popunismo mi one papire silne ni sad ne znam šta je pisalo tamo al nije ni bitno. Iz sale za ginekološke preglede premestiše me u ordinaciju za ultrazvučne preglede.
Muž ode do šaltera po istoriju bolesti tamo gužva zadržo se duže. Ja na krevetu spremna za ultrazvuk. Dr Srdjan dolazi seda da odradi ultrazvuk kad evo ga gospodin Lončar sa onim njegovim finim glasom reče mu beži ja ću a ti piši…
Ultrazvuk uredu kaže ostaje na ginekologiji dok beba ne nabije kilažu do 2500 tad ide na porodjaj sada je beba 2250 teška uradite ctg. Sa ultrazvuka predjem na ctg muža nema da se vrati zbog gužve ovaj besni pita me jer on otišo na more ili gde već.
Ctg pokazuje blage kontrakcije oni ništa kažu ok ideš u sobu pa ćemo videti šta će biti.
Kada se muž vratio sa istorijom bolesti Dr lončar mu zgužva papire i baci ovaj pukne izbije svadja. Ja već u sobi ležim na pokretnom krevetu za svaki slučaj. Uključili mi oni tokolizu da zaustave krvarenje i tako ceo vikend prodje niko da te pogleda.
Primam tokolizu niko ništa ne priča samo dodju i odu. Jutro 24.10 u 5 h u snu me probudi nešto toplo ja pomislih sram me bilo nisam valjda toliko luda da se u krevetu uneredim. Polako ustanem iz kreveta kad ono krv samo bije kao česmu kad odvijete.
Žena iz sobe otrči po dežurnog doktora. Vratiše me na krevet čovek kuka šta ste joj uradili jer vidite da je zelena placenta jaojjjjj…. Oni samo ćute a krvarenje ne prestaje. Pokušavaju da nastave sa tokolizom al ih panika uhvatila ne mogu da priključe.
Ja gubim svest jer sam izgubila dosta krvi Dr Protrka beše dežuran al imo zakazan carski rez u 6 h žena bila spremna u sali čekala da on sidje i da je opiju…
Medjutim tu ja upadam hitno pita me za krvnu grupu ja mu odg. On trči i viče hitno krv u salu hitno…. Nema ga više ne čuje se… Mene voze hitno panika ih hvata ne mogu katetar od krvarenja da mi stave ja do lifta svesna već u liftu gubim skroz svest… Dalje ništa ne znam ni kako ni kada su me opili ni šta sam rodila ništa….
Žena koja je imala zakazan carski čeka i sve gleda kaže bilo je užasno krvi previše jedva me spasiše krv im stigla u pola operacije… Posle porodjaja premestiše me u porodilište polu svesnu…
Oko mene njih 10 al ne mogu da pričam od anestezije vidim svi nervozni ne znam šta se dešava… Ruke razapete ko Isus u jednu primam infuziju i krv u drugu isto neku infuziju i još priključena na pacijen aparate.Inače sa njima prate dal neće srce da mi stane i pritisak.
Dr Protrka naredio da kod mene bude non stop neko da prati sve to i krvarenje… Ležim ja tako razapeta i hvata me san vidim sve belo ispred očiju odjednom čujem sestru Neeee ne smeš da zaspiš, nemoj molim te vidi ja sam tu nemoj molim te gledaj me kući imaš decu cekaju te… I tako stalno priča mi ona prska me sa vodom samo da ne zaspim…
Doktor zove da proveri kako sam na svakih pola sata i tako ceo dan nit sam živa niti mrtva… Negde pola pola sam… Dolazi bebica sa kolicima a na njima malo koferče (izoleta za prevremeno rodjene bebe)
Vidi da se ja borim za zivot i samo mi reče vaš sin je dobro ne brinite. Rodjen je sa 1830 gr i 43 cm dugačak, zbog kilaže i nerazvijenih pluća biće u inkubatoru na dečijem odeljenju.
Duša moja, srce malo crna kosica, mali nos ostaše samo u sećanju…Odvedoše ga a nisam ga ni zagrlila ni pomazila ništa….Muž svakog dana beše kod njega doktori kažu sve je u redu kad razvije pluća i dobije kilažu ide kući…
Samo jedna doktorka mu nabi pritisak i reče beba ima problem sa mozgom i ko zna šta mu sve nije napričala da se on pogibio skroz zove me plače viče dete umire sad mi rekli…
Ja iz bolnice zovem oni kažu stanje mu je dobro prihvatio je terapije sve je ok… Nadjem vezu žena odmah ode zove me kaže tvoj sin je borac ne brini dobio je na kilaži malo u inkubatoru je jer je mali i rodjen prerano sve ostalo je uredu nema problema.
Doktorka je mužu objasnila šta može biti kroz par godina a on je shvatio kako se to desilo…Dani prolaze kažu super je Subota 6-ti dan oni mu smanjili kiseonik jer je krenuo da diše svojim plućima tako barem rekoše ja sve verujem znaju oni…
Nedelja mene otpuštaju ja pravo u drugu zgradu tamo gde je on, stavljam masku i ulazim doktorke, sestre sede i piju kafu… Ja idem noge me vuku na kraj hodnika (inače prvi put idem u posetu jer me tog dana otpustili) pitam sestre gde je moje dete al i dalje idem nisu stigle da mi kažu ja sam samo ušla u zadnju sobu i pravo kod njega stala… Suze krenuše same obuze me tuga i sreća sve u jednom trenutku tako je malen.
Jedna sestra beše došla baš u tom trenutku a mladja od mene čini mi se ja je pitam kako je jel sve uredu ona kaže jeste svaka mu čast bas je borac ne da se sve prihvata ma super je… To je majkin sin mezimac… I dodadoh kroz blagi osmeh sine nije mama naučila na tako malu decu sestra i brat ti bili skoro po 4 Kg ali snaćiću se ja ti si deo mene…
To je bio naš prvi i poslednji susret, naša prva suza, naš prvi osmeh, razgovor sve je tu počelo i završilo se… Ubrzo me izbaciše…
Ne daju mi više da ga gledam… Odlazim u suzama jedva hodam napred, idem ka izlazu a noge mi se vraćaju. U podsvesti ga čujem kako me doziva mama ne ide ne ostavljaj me samog.
Suze teku sedam dana ga videla nisam ležala sam i gledala druge majke kako ljube svoju decu, sve su izašle sa svojim bebama kući a ja sa torbom u ruci. Srce mi se kida na komadiće, vratim se ja ponovo na dečije ne ide mi se kući hoću sa njim da budem ali izbace me nisu mi dali ni da udjem opet rekoše idite kući oporavite se pa ćete doći da ga dojite ako imate mleka ali prvo se oporavite od operacije.
Teska srca ga ostavljam i odlazim kući.
Tog dana dok sam ja čekala otpust iz porodilišta, muž je bio kod njega. Struje nije bilo 2 h, meni otpust kasni a on u inkubatoru bez struje pola sata jer majstor beše pijan pa pogreši nešto oko agregata, kaže muž opšte rasulo beše tih pola sata, njega htedoše da izbace napolje al on se svadjo nije hteo da ode dok inkubatori ne prorade…
Stigla sam kući grlim decu al suze teku zašto nije on sa nama. Ćerkica pita gde je bata kad će kući, krevetac ga čeka. Tešim je, objasnim kako je bata mnogo mali i mora još da poraste pa će nam doći.
Sin mali skoro 13 meseci imaše tada ništa ne razume. Ali kad vide mene da plačem plaču i oni, ona me grli kaže doćiće bata, a on guče nešto i leži na mom ramenu…
Ponedeljak 31.10 počinje moj košmar 7h ujutru zovem telefonom da vidim kako je, jer pauza beše od 12-13 h. Kažu dobro je, stanje je stabilno… To je to nemamo ništa više da kažemo…
Meni nešto neda mira zovem ja u 10 h opet javi se sestra reče mi isto sve je dobro.12 h muž nije kod kuće ne može u posetu ja ne mogu još nisam konce skinula zovem opet javi mi se neka i reče vaša beba mora u bg na operaciju, moraćete da idete tamo da potpišete biće transportovan danas u 17 h….
Bol, tuga tako malen na operaciju kakvu operaciju šta će da mu operišu. Ona će meni mnogo pitate ne zovite više do 17 h tada nam se javite da vidite da li je prebačen u bg…
Ja opet pitam šta treba da mu operišu šta se desilo ona kaže meni vi očito ne čujete dobro mora na operaciju i kraj… Zovite u 17 h i spusti mi slušalicu…Vrisak ne znam šta ću nema ko da ode…. Zovem oca koj radi u sudu u Kg-u vrištim ne znam šta da mu kažem samo sam rekla šta su mi rekli i čula njega kako kaže hitno idem u bolnicu nešto mi se dešava sa unučetom…
Kraj razgovora.Otišo je doktorka mu reče isto što i meni još dodate nemojte da dolazite… On zove ženu koju smo našli preko veze ona tog dana hitno otišla u inostranstvo na seminar…
Kaže idite vi slobodno vidite dete niko ne može da vam zabrani…
A SAD DOBRO OBRATITE PAŽNJU NA SVAKO NAPISANO SLOVO MAME MARIJANE OD OVOG MOMENTA . OVDE NEŠTO NIJE UREDU , OVDE POSTOJI NEKA RUPA , NEKA LAŽ , NEKA GREŠKA !!
17 h ja opet zovem jer nam nisu dali da ga vidimo eto da proverim šta je sa njim i kada da idem u bg, ali kreće košmar još veći… Sa druge strane ženski glas reče mi vaša beba je bila reanimirana od jutros više puta…
KAKO? MENI TO NIKO NIJE REKAO, PRVO SU REKLI DOBRO JE, ZATIM ODJEDNOM MORA U BG NA OPERACIJU NE ZNAM ČEGA NISU MI REKLI? A ona će meni vaša beba je stabilno, trebalo bi da se transpurtuje sutra ujutru u bg jer je krizirao do sada, ali i to je pitanje jer je Beograd odbio transport bebe… ZAŠTOOOOO? Nemaju mesta navodno.
Zovem hitno tražimo vezu u Bg nadjemo sve da se beba transpurtuje u Tiršovu medjutim opet u Kg-u problem .Ne daju da se transportuje kažu ne moze da izdrži put ni do Batočine. Opet pitam zašto, oni eto tako biće ujutru u 9 tamo. Ja rekoh zar niste rekli da su odbili transport jer nema mesta za jednu bebu kako će ujutru biti tamo? Zvaćemo ujutru i zamolićemo ih…. Od tog trenutka zvala sam na svakih pola sata uvek se javi neko drugi.
Na moje pitanje kako opet kreću sa odgovorom dobro prihvatio je terapije i polako ide na bolje ne brinite. Zadnji put sam zvala kasno oko 23 h kažu da je dobro nije krizirao od 12 h tako da je sve u redu kako kažu stanje mu je stabilno.
Otišla sam da uspavam decu nemam mira ništa mi se ne uklapa, zovem ne javlja se niko. Verovatno spavaju… Ili piju kafe i vode abrove.
Utorak 1.11 najgori dan u mom životu.Jutro 06:30 nešto mi neda mira hoću da zovem muž kaže čekaj da dodje prva smena, ma neka ne može tako zvaću ja opet…. Zovem ja
bolje da nisam…
Doktorka mi kaže vaš sin je umro noćas u 03 :45 celu noc smo se komatali sa njim i nije bilo spasa.
ZAŠTO MAJKA NIJE BILA OBAVEŠTENA TOG ISTOG MOMENTA ! ZAŠTO JOJ TO NISU REKLI ODMAH I ZVALI JE !!! ??? NEGO JE ONA ZVALA I SAZNALA . ŠTA VI MISLITE ??? JA VEĆ OVDE POČINJEM DA SUMNJAM DA JE TU NEŠTO MUTNO !!
Telefon mi klizi iz ruku a ona mi kaže sredite se i dodjite da ga preuzmete. Dalje ne znam ništa već sam izgubila glas u grudima me steže, srce se kida… Muž ne pita već je shvatio šta se desilo…
Već u 7 :45 ja sam stigla u Kg… Jedva hodam, penjem se na treći sprat ime ne mogu da izgorim boli sve, ali noge me vuku ušla bih u sobu gde je bio ne daju mi, vraćaju me ispred….Dr Ristić izlazi i daje mi pogrebnu listu i otpusnu listu. Ja je pitam gde je ona mi kaže kako to od samog starta nije bilo kako treba a ta ista doktorka mu smanjila kiseonik pre 3 dana jer je bio bolje.
Pitam razlog smrti ona kaže obdukcioni nalaz će da pokaže ne znaju razlog možda je nasledno.
Ja opet pitam gde je a ona me ne gleda u oči ni jednog trenutka već mi kaže idite u mrtvačnicu odnesite to da se uradi obdukcija. Ne dam neću da ga seku, rodila sam ga živog, zdravog, celog ako je bog hteo da ga uzme takvog ću i da ga sahranim.
Ne može mora obdukcija dere se ona.Ja neću, kukam, hoću njega dajte mi ga…. Ona tera po svom mora i kraj….
Ja i muž u mrtvačnici oni nas izbace i kažu dete nije još kod njih a za obdukciju idite u pravnu službu i recite da nećete da se radi obdukcija. Idemo tamo opet nam kažu mora obdukcija i kraj… Nemamo izbora pristajemo da se uradi. Idem kući praznih ruku, nisam ga ni zagrlila ni pomazila ni videla…
Boli užasno
2.11 opraštam se od njega a nisam ga videla… Na bozmanu opet problem tela mrtvaca još nisu dovezena iz bolnice moj muž i otac čekaše nekih sat,dva i onda izadje čovek reče stigli su uze kesu sa odelom pogleda u nju i reče evo vam pelena ne mogu da obučem,muz reče stavi je pored tako je rekla zena,ode on muž zapali cigaru ni dim nije povuko eto ga ovaj nosi sanduk koj su inače zakovali nisu ni njih pustili da ga vide rekli su da nemaju uniformu…
Tako da smo se oprostili a nismo se ni videli… JOŠ JEDNA SUMNJA , KO SME MAJCI DA ZABRANI , DA ZAKUJE SANDUK A DA GA ONA NE VIDI POSLEDNJI PUT ILI BILO KO OD PORODICE !??
Otišo je a nije osetio moj miris ni moju ljubav prema njemu… Njegov miris meni je nepoznat… Ostalo je samo sećanje na njega preko sličica koje smo uspeli da slikamo….
JOŠ VAŽNIH DETALJA !
Nakon nekoliko dana obratila sam se inspekciji za rad… Otkriveno je da se otpusna lista i dokumentacija u bolnici ne podudaraju.Razlog smrti bio je nepoznat… Ne znamo da li je umro zbog krvarenja koje je nastupilo i trajalo 3 dana pa je tek usledio porodjaj, ili zato sto su mu smanjili kiseonik ranije, ili zbog ugašenih inkubatora, ili pogrešna terapija, ili je čak reanimacija izazvala smrt… A DA LI JE BEBA UOPŠTE I MRTVA ! DA LI JETO NEKO POMISLIO OD VAS !??Obdukcioni nalaz i tu beše problema nikako da bude gotov kad god zovem oni drugu priču kažu,tek pod pretnjom uradiše posle 4 meseca pokazuje sepsu i izliv krvi na mozak…
Inspekcija rada čekala je taj dokument da bi videli da li će biti potrebno da se radi eshuminacija jer sumnjaju da je možda zamenjen i da je dat nekom drugom, da sam ja proživljavala tudju bol…
Ostaje mi samo da čekam i da se nadam da je negde živ i da me čeka da dodjem po njega…
Izvinite na dužoj priči, na greškama ako ih ima jer dok pišem meni suze teku, osećam se kao da opet proživljavam isto…
Draga moja Sonjice Hvala ti puno za podršku koju sam imala od tebe u ovim trenucima… Takodje se zahvaljujem našoj Ivani Lekic sto je bila uz mene isto kao i ti….
Poruka za sve mame...
Ne odustajte tražite da vidite vašu bebu a ne da budete u nedoumici kao ja… Idite do kraja makar saznala da je moja beba zaista preminula ja ću ici do kraja… Ako je ipak data nekome i tu ići do kraja traziću pravdu u oba slučaja… Nedam nikome ono što je moje.Makar taj imo kule i gradove ja sam se mučila za njega koliko ja imam imaće i ono. On je deo mene tako će uvek biti…
Knedla mi stoji u grlu od priče moje Marijane , izbegavala sam je mesecima , jer sam znala da ću se opet potresti . Potresem se za svaku priču , a ne za drugaricinu i još sam to skoro i proživljavala s njom . Boli me , i nadam se da će se ovo rešiti , mnogo je rupa u svemu ovome , pa to i ćorav može da vidi !
PRAVDA ZA MAMU MARIJANU .
autor . Mama Marijana
izvor.devetmeseci.net
pripremila.urednica Sonja Milekić
0 коментара:
Постави коментар