Na boku, beba uči da hoda evo i kad evo i kako !

Krajem šestog meseca, beba se okreće sa leđa na stomak. Ako pažljivo pogledamo položaje koje zauzimaju ruke i noge pri ovom okretanju, videćemo da su isti kao i u hodu. Zato kažemo da beba na boku uči da hoda.



Sa sedam meseci, beba se podjednako okreće na obe strane, i tako menja položaj – prelazi sa leđa na stomak.

Krajem osmog meseca, beba održava ravnotežu na boku, hvata predmete pokretom ruke na gore, i igra se u ovom položaju. Pokreti nogu pri okretanju postaju automatizovani, i tako uči koračanje. Bebu nikako ne treba stavljati u dubak i slične sprave za hodanje, kako ne biste remetili prirodan način njenog motornog razvoja.

Šta da očekujete kada beba nauči da hoda



Sa devet meseci, beba uči još jedan način kretanja – okretanje sa stomaka na leđa, prvo preko jedne, a onda i preko druge strane. Kako je do sada savladala sve oblike kretanja, sa devet meseci počinje da se uspravlja, počinje da puzi uz zidove i kleči uz predmete, i u tom položaju se igra.

Pre nego što se konačno uspravi sa deset meseci, beba puzi, uz podizanje jedne noge – bočno savijene u stranu. Često provodi vreme igrajući se u klečećem položaju, odakle uz iskorak jednom nogom počinje da ustaje. Ako su pri uspravljanju obe noge prave, posavetujte se sa lekarom.

Sa jedanaest meseci, beba pravi prve korake u stranu, hodajući uza zid – na jednu, pa na drugu stranu, prebacivanjem težine sa jedne na drugu nogu. Bebi nikako ne treba obuvati cipele, stopala treba da budu slobodna – kako bi se u kontaktu sa podlogom jačali mišići i formirali svodovi. Čarape su sasvim dovoljne da je štite od hladnoće. Ako je pod klizav, treba joj obuti neklizajuće sokne.

Krajem dvanaestog meseca, više od polovine dece samostalno hoda. Ako je dete dovoljno stabilno da može da hoda napolju, treba mu obuti cipele sa čvrstim lubom i savitljivim đonom. Kod kuće i dalje treba da bude boso ili u čarapama.

Roditelji, motivišite ih: Bebe koje puze lakše prohodaju



Kada bi dete trebalo da prohoda?

Ne postoji tačno određeno vreme kada dete treba da prohoda, to se najčešće dešava između 14 i 16 meseca, sa tolerancijom i do 4 meseca, što znači da je sve u redu ako dete počne samostalno da hoda sa 10 meseci, a takođe i ako prohoda u 21 mesecu.

Svako dete ima svoj ritam sazrevanja koji treba poštovati i pomoći mu da uspešno savlada sve faze razvoja motorike. Dete će prohodati kada bude dovoljno sazrelo i uvežbalo sve neophodne elemente samostalnog hoda, uspravljanje iz klečećeg položaja, hodanje uz pridržavanje, najpre noga do noge, zatim noga ispred noge, održavanje bočne ravnoteže sa prebacivanjem težine, i na kraju ravnotežom napred-nazad. Postepeno će smanjivati površinu oslonca i gegajući hod se polako gubi, dete počinje da spušta ruke dole i sve više hoda kao odrasli. Kada napravi 8 samostalnih koraka može se reći da je prohodalo. Sve ovo traje i po nekoliko meseci ali roditelji moraju biti strpljivi, naročito babe i dede koji često vode dete držeći ga za ruke podignute visoko u vazduhu. Ovo ne samo da remeti normalan hod već može da dovede do preteranog istegnuće zglobova ramena i laktova (a vrlo često i do bolova u leđima onoga ko vodi dete).

Roditelji uglavnom nisu upoznati sa normalnim razvojem motorike deteta i njenim zakonitostima pa često greše tako što decu dovode u položaje za koje oni nisu spremni, zato je neophodno posavetovati se sa fizioterapeutima koji će vas kroz odabrani program vežbi uputiti u smeru pravinog motornog razvoja.