Ostala sam trudna, neplanirano, priznajem, ali šta je tu je… nisam se pokajala, niti bih narušila život jednom malom nevinom biću.

Priča: Mnogi su me osudjivali, krivili, i pričali svašta kad su čuli da sam u drugom stanju. Tako kažem, jer već imam jednu bebu od 11 meseci.

Ostala sam trudna, neplanirano, priznajem, ali šta je tu je… nisam se pokajala, niti bih narušila život jednom malom nevinom biću. Suprug je bio srećan kad sam mu rekla, malo i zabrinut jer se nisam sasvim oporavila od prvog porodjaja, pa se često pitao hoću li moći podneti. Izdržala sam. Bilo je malo rizično, al rodila sam još jednu devojčicu, jednu lepoticu Kristinu. Moju drugu sreću, i moje zlato.

Imala sam problema sa krvnom slikom, mesec dana primala inekcije da bih je popravila, ali nije se značajno popravila. Vrlo malo, medjutim, nisam se predavala. Mesec po mesec, i ušla sam u 9ti. Termin mi je bio 10.tog novembra. U nedelju 5.tog uveče krenuli su mi bolovi, uplašila sam se iako sam znala kako sve ide. Imala sam veliki strah. U ponoć tačno stigla sam u porodilište, pregledali su me, bila sam otvorena samo dva prsta.

Obavili su ostale preglede, potpisivala sam tonu nekih papira…Dežurni doktor nije hteo da ubrzava ništa, namestili su mi krevet u sali i tu sam čekala do 4h ujutru. Tad je došla druga dežurna doktorka pregledala me i rekla i dalje 2 prsta otvorena, ideš na patologiju. Vode me na patologiju da ležim i daju mi apaurin. Spavam jedva sat vremena, dolaze da me vode na ctg, imam bolove na svakih 10min, ali nisu jaci od menstrualnih.

Moj doktor dolazi u 7h, došao je da me vidi oko pola 9, imali su sastanak. Pregledao ne i kaže da idemo u salu. Stigla sam u salu, uključuju mi indukciju u 9:25, vodenjak mi probija u 9:40, i čekamo. Ja sam zbunjena,ne znam šta me snašlo, jer je prvi porodjaj bio bez svega toga. ☺ i dalje su bolovi isti, daju mi buskopan inekciju na svakih 20min, i tako 3 puta. Dok nisu krenuli bolovi da dolaze na 2minuta,ja otvorena tek 7 prstiju.

Priključena na ctg, beba se smirila, ali lupi ponekad. Bolovi nepodnošljivi. Ja vičem, urlam, vrištim 😂😂😂 da ne mogu više, da me pritiska, al me niko ne čuje. Nikoga nije ni briga. Nakon tih silnih inekcija, doktor me obilazi, ja mu kažem da imam bolove jake. On odlučuje kad bol naidje da se napnem pa ćemo videti, ja se napinjem, ali ništa. I dalje čekamo.

Od 11:20 do 11:50 bilo je nepodnošljivo. Plačem od bola i govorim babici da ne mogu više, ona mi kaže samo diši bar do 12h, sad je najvažnije da dišeš da se beba spusti lepo. U 12:00 ja imam veliki napon od nekoliko sekundi i vrištim,a doktor mi kaže nemoj da vrištiš , i još jedan manji, gde me seku, i na kraju beba se rodila u 12:02 minuta 6og novembra, 4 dana pre termina.

Moja mala Kristina, lepa devojčica, sa crnom kosicom, moj andjeo, sreća, radost… 💖💖 Porodjaj jeste bio malo težak, ali preživela sam… rana od epiziotomije mi je mnogo velika, tako da me i mnogo boli, izašli smo kući, verujte nisam sposobna sama ni da se okupam. Sve to prodje naravno, i zaboravi se, jer je jedino vredno u svemu tome taj mali nevini život. Tako da sam presrećna jer imam svoja dva andjela Nikolinu i Kristinu ❤❤❤👶👶 mamine devojke 💕💕💕 …

Poruka za mame: U životu je najbitnije biti pozitivan i tako i misliti, jer kakve su ti misli takav ti je život. Verujem da će Bog svakoj ženi podariti sreću da rodi dete i da nijednu neće ostaviti samu. Kad – tad, Bog je veliki. Hvala ti Bože što si mi poklonio najveću radost na svetu, i učinio me majkom. Hvala ti do neba.

Veliki poljubac od mame Dušice, i bebe Kristine za sve čitateljke, a najveći poljubac za urednicu Sonju 💋💋💋💋💋❤❤❤❤.