децембар 21, 2018
Neka deca kašlju nedeljama, drugi povraćaju i imaju proliv, a ima dece koja su više kući nego u kolektivima tokom hladnih dana. Taman malo “prizdrave” pa opet sve ponovo.
Većina roditelja ima isto pitanje – zašto se ovo dešava?
Ima mnogo razloga, pa da pokušamo da razjasnimo ovu aktuelnu”situaciju”.
Zašto ima ovoliko različitih virusa?
Postoji par stotina tipova virusa koji napadaju disajne organe dece (pa se zovu respiratorni virusi) koji haraju ovih nedelja i meseci. Iako se radi o različitin tipovima virusa ono imaju iste ili slične simptome, pa se roditeljima čini da je dete stalno bolesno “od istog virusa”, a zapravo se radi o “serijskoj” infekciji.
Nažalost, nema unakrsnog imuniteta (svaki virus je “priča za sebe”) protiv ovih virusa, pa dete može da upadne u pomenutu seriju različitih tipova virusa.
Imaja li uticaja klima?
Neobično topla jesen, a onda odjednom ledeni dani! Sve ovo ima uticaja i na mikroorganizme – pogoduje različitim virusima, ali i na imunitet dece.
Nagle vremenske promene su stres za organizam, a i deca jesu meteoropate – tu nema dileme. Sve ovo jeste jedan od uzroka eksplozije infekcija kod dece.
Zašto su deca u kolektivima posebno ugrožena?
To je naprosto prirodna posledica boravka većeg broja dece istog ili sličnog uzrasta na istom mestu. Vrtići su mesta gde treba da se druže zdrava deca, ali to (nažalost) nije svuda tako.
Veliki je pritisak na roditelje da rade i da ostavljaju decu u vrtiću čak i kada su bolesna. To je krajnje neetički pristup, ali nije zdravo ni za dete koje koje je bolesno stiglo u kolektiv. Bolesno dete će brzo zaraziti decu iz neposrednog okruženja, ali će i samo biti u opasnosti da zakači neku novu infekciju od drugog bolesnog deteta koje je “po nuždi” dovedeno u vrtić.
Deca koja imaju obične prehlade (pomalo “slinave”, kašljicaju tu i tamo, a nemaju povišenu temperaturu i dobrog su opšteg stanja) MOGU u vrtić. To su obični virusi (uzročnici prehlade) pa je “razmena” prihvatljiva jer se deca postepeno imunizuju pa vremenom postaju otpornija. Naravno, ovo NE VAŽI za decu sa temperaturom, ali ni za decu koja uporno kašlju (u napadima, skoro bez prestanka).
Da li se zdravstveno stanje dece prati u vrtićima?
Osim retkih pozitivnih primera u našim vrtićima nema stalnog pedijatrijskog nadzora. Stalni nadzor znači da vrtić ima “svog” pedijatra koji je svakodnevno na rapolaganju dečici i koji može da napravi selekciju ko može, a ko ne može u vrtić. Praćenjem i učešćem u lečenju dece, se stiče pravi uvid u njihovo zdravstveno stanje, a to je najbolji način da se zaštite zdravi, a bolesni što pre ponovo uključe u kolektiv.
A higijena u kolektivima?
Ima i toga (srećom sve ređe), ali je higijenska (bolje reći sanitarna) situacija u kolektivima sve bolja. U Beogradu je situacija drastično popravljena – renoviraju se predškolske ustanove, obnavlja se kadar koji radi sa decom, nema dileme da se sve kreće u odličnom smeru.
Nažalost, u manjim mestima i dalje ima vrtića gde više dece koristi jedan peškir, gde deca danas spavaju u jednom, a sutra u drugom krevetićua, a objekti poduže čekaju na obnovu..
Kakva je situacija u igraonicama?
Neretko su igraonice pravi rasadnici virusa!
Ipak, najčešće nisu “krive”igraonice, već neretko nesavesni roditelji dovode bolesnu decu da se zabave! Kada bolesno dete stigne u igraonicu ono munjevito širi mikrorganize oko sebe koji stižu na pod, ali i na igračke koje uzimaju zdrava deca. Skakanjem se podiže prašina koja je “bogata” virusima pa se infekcija lako i brzo širi. Zato ne treba da čudi česta pojava da se dete razboli dan-dva posle slavlja u igraonici.
A kućne proslave?
Ako ovih dana vidite dvadeset mališana na jednom mestu, bar jedan je bolestan! Ovo važi i za rođendane. Često će roditelji dovesti “rovito” dete na rođendan kod druga ili drugarice “da se ne uvredi slavljenik”. Bolje da se uvredi nego da se razboli! Da ne govorimo o gotovo ritualnom ljubljenju slavljenika koji to obično NE voli!
Iako se to ređe dešava, ponekad i slavljenik stiže bolestan ” da mu ne propradne slavlje”. Bolje otkazati proslavu nego razboleti male goste!
Mogu li mame i tate doneti viruse u dom?
Pogledajte ponekad sebi grlo – videćete da je često crveno, a mi ne osećamo tegobe. To su virusi na koje smo se mi odavno navikli, ali koji maloj deci mogu doneti bolest. Mi zaista možemo preneti deci poneki virus, ali to ipak nije glavni uzrok porasta infekcija kod dece. Mame i tate treba da zaštite svoju decu kada su sami bolesni.
Ima li dece koja naprosto ne umeju da se paze!
Nažalost ima!
Zdravstveno vaspitanje treba da počne u kući, ali i u prvim godinama predškolskog obrazovanja. Deca brzo i lako uče, pa uz malo truda možemo da ih naučimo osnovnim higijenskim principima, ali i kako da zaštite sebe i drugu decu od infekcija. Pranje ruku je pravi primer – to je lak, ali neverovatno efikasan našin sprečavanja širenja infekcija!
Možda je problem u neadekvatnoj ishrani dece?
Ako se deca nekvalitetno hrane to im smanjuje odbrambenu sposobnost, pa se lakše “zakači” infekcija. Svedoci smo neverovatne “poplave” brze hrane, na svakom koraku su “grickalice” koje deci često zamene obrok, a potrošnja gaziranih i negaziranih napitaka sa prevelikim sadržajem šećera je u stalnom porastu. Sve to utiče na pojavu gojaznosti, ali i slabi sposobnost dečjeg organizma da se bori protiv prouzrokovača infekcija.
Kako smanjiti ovaj “upliv” virusa?
Na klimu teško možemo da utičemo, ali evo šta se može uraditi:
– Bolesnu decu ne treba slati u kolektiv
Znamo da se ne isplati biti na bolovanju, ali to ne sme da bude važnije od detetovog zdravlja. Zato bolesna deca prvo treba da ozdrave, pa onda da se vrate u kolektiv! Tu nema kompromisa. Ovo naravno ne važi za decu koja imaju običnu prehladu – malo im curi nos, tu i tamo se zakašlju, ali nemaju povišenu temperaturu, lepo jedu i aktivna su.
– Zdrava ishrana je stub zdravog imuniteta
Već smo istakli koliko je ona važna a rast i razvoj dece, ali i za jačanje odbrambene sposobnosti (imuniteta). Od “malih nogu” deca treba zdravo da se hrane, pa će taj obrazac ostati i za ceo život! Što više svežeg voća i povrća, integralne ( ne “bele”) žitarice, nerafinisano ulje, prirodni sokovi od voća i povrća – tako će dete dobiti neophodne vitamine i minerale koji su “upakovani” mnogo bolje nego u sirupima i tabletama.
– “Osetljiva” deca traže posebnu pažnju
Skoro svako dete ima neku “slabu tačku”. Zadatak pedijatra je da “namiriše” problem koji muči dete i da ga izleči ili sanira u meri da se detetu omogući normalan život uključujući i zdravu socijalizaciju. To je, pre svega, u domenu pedijatra koji prati dete, ali roditelji na vreme mogu da uoče slabu tačku svog deteta.
– Zdravstveno prosvećivanje
Prvo treba roditelji da se prosvete, pa će i oni decu naučiti kako da se čuvaju od zimskih infekcija. Poštovanje osnovnih higijenskih principa, uz mali dodatak obrazovanja u vrtićima i školama je odličan prvi korak. Kada bi sva deca redovno prala ruke broj bolesnih bi se značajno smanjio
IZVOR.mojpedijatar
0 коментара:
Постави коментар