Prvo pismo mojoj miloj majčici

Prošlo je tek nekoliko dana kako smo se upoznali. U stvari, kad bolje razmislim, naše upoznavanje počelo je mnogo, mnogo ranije. Već devet meseci nepogrešivo osećamo jedno drugo: ti moje pokrete, a ja tvoju zabrinutost, nezadovoljstvo, ljutnju, sreću, spokojstvo.

Sada smo se konačno sreli. Da li te je susret sa mnom pomalo razočarao? Priznajem, ja nisam bucmasta, plavooka i plavokosa beba koja se viđa na televizijskim ekranima. Nisam takva, ali sam tvoja beba i od sada započinjemo život zajedno.

Vreme je da počnemo da se upoznajemo. Pred nama je dug period tokom koga ćemo otkrivati jedno drugo. Oboje moramo biti strpljivi. Ponekad nećeš razumjeti moj plač. Možda ćeš se ljutiti. Ponekad ćeš se osjećati i krivom, jer nisi u stanju da me odmah razumiješ. Molim te, imaj strpljenja. Da bi se dvije osobe srele i odgonetnule jedna drugu, potrebni su dani, meseci, godine…

Ja ću tebe upoznati preko topline koja zrači iz tvojih ruku, naručja, glasa. Preko tebe ću upoznati svet. Zato nemoj ćutati jer mi je to bitno isto toliko koliko i hrana koju mi budeš davala, čista posteljina, provetrena soba.



Prvih meseci bićeš celi moj svet. Ako me uzmeš u naručje da bi me podojila, čini to toplo i prisno. Nemoj biti nestrpljiva. Nekim bebama potrebno je desetak minuta da utole glad, drugima mnogo, mnogo više. Upoznaj moj ritam. Kratak predah na tvojim grudima znači mi isto koliko i mlijeko koje mi daješ. Ako me hraniš na kašičicu, nemoj mi davati kroz ogradu kreveta. Možda je tako jednostavnije i brže, ali meni si potrebna baš ti – toplina koja zrači iz tvog naručja.

Kad dođemo kući tih prvih dana biće puno ljudi oko nas. Naročito žena koje oko beba znaju mnogo više. Ali bez obzira na to dopusti muškarcu koji mi je otac da bude pored mene. Možda je on nespretniji u povijanju od drugih, ali vjeruj mi, to mi neće smetati. Mnogo je važnije da me i moj tata upozna već tih prvih dana i da svi zajedno što pre postanemo porodica.

Ako me kod kuće čeka još jedno malo biće, to naravno komplikuje stvari. Naročito tebi koja ćeš morati da se boriš sa njegovom ljubomorom, nezadovoljstvom, besom. Ljubomora je teško iskustvo i ne može se razriješiti preko noći. Potrudi se da brigu oko mene podeliš sa tim malim bićem. Poslove oko mene radite zajedno. Biće to sporije, iscrpljujuće za tebe, ali to je jedini način da nas približis jedno drugom i omogućiš da se prihvatimo i zavolimo.

Biće tu mnogo problema. Niko nikada nije učio kako da bude dobar i uspešan roditelj. A to je nešto što svako želi. Prvi korak u tom učenju je tvoja spremnost da me čuješ, upoznaš i prihvatiš.

A ja ću na tvoju ljubav odgovarati osmijesima, slatkim i musavim poljupcima, i nestašnim crtežima.

Mama, volim te.

Izvor:mudremisli.com