Budim muža, kaže “Lezi, ima do termina 7 dana.” On bi da spava a Marija da dođe na svet.

23. Jun 2016. 05:45. Prvi znak da ću uskoro biti uz svoju devojčicu.



foto.pixabay.com

Prvi šok, strepnja i strah kako će porođaj da prođe. Budim muža, kaže “Lezi, ima do termina 7 dana.” On bi da spava a Marija da dođe na svet.

Zovem svekrvu i kažem joj da zove doktorku, dolazimo uskoro u bolnicu. 07:00 stižemo na prijem bolnice u Sremskoj Mitrovici. Krenula sam da izađem iz auta, kada me je kontrakcija vratila na sedište, oduzela mi noge i unela strah u kosti.

Posle par pregleda rekli su mi da se presvučem i da se liftom popnem do pripremne sobe. Tamo me čeka doktor Arbanas i 2 babice. Jedna me zove u kancelariju i ispituje lične podatke, datum našeg venčanja i još neke sitnice, u tom trenutku bola toliko besmislene, jer nisam znala ni kako se zovem.

Zajedno sam u pripremnoj sobi bila sa Maricom, koja mi je kao drugorotka pomagala oko disanja i pričom smo skretale jedna drugoj misli sa bolnih kontrakcija.

U 11:15 sam pozvana u porođajnu salu na pregled i kada su utvrdile da sam spremna, rekle mi da legnem na bok i čekam znak. Šta tačno da čekam, to nisam znala osim da ću uskoro videti Mariju.

Posle par toliko jakih bolova i dalje ležim na boku i trpim a glavna babica govori osoblju : Idem na prijem da vidim da li je jos neko stigao!” Okreće se ka vratima, ali ja sam je toliko čvrsto uhvatila za ruku i rekla: “Budite uz mene”. Ostala je tu, do samog kraja.

Dolazi doktor, pomaže mi tako što je položio ruku iznad mog stomaka i gurnuo bebu.

12:00 Stigla je Marija, glasna i lepa. Čista, kao okupana. Babica se čudi kako nije bila kao ostale bebe, sluzava i izboranog lica.

Posebna je i dan danas.
Eto, moja prica koju rado pričam. 😊

autor priče . mama Nataša

izvor.devetmeseci.net

porodilište.Sremska Mitrovica