HIT :) PLANER JEDNE MAME!

Gle čuda, opet sam naručila planer na E – bayu. Zašto? Jer je sladak i baš mi taj nedostaje u mojoj besmislenoj kolekciji od tisućiipetsto planera. Bila sam uzbuđena kad je stigao, pripremila sam svoje olovke i flomiće a onda sam zastala i shvatila: a šta ću ja planirat, zaboga?!



Sad sam full time mommy malog dječaka od dva i pol mjeseca, i život mi se svodi na hranjenje bebe, mijenjanje pelena,cjelodnevno ljuljuškanje, umirivanje plača, uspavljivanje i na kućanske poslove za kojima uvijek nekako kaskam. Nemam ja što planirat. Nemam nikakvih drugih obaveza, zakazanih sastanaka, rokova, eventova ili druženja. Zapravo ja ti već danas mogu reći kako će mi izgledat dan za tjedan dana. Znaš kako? Isto kao i danas.

Već dva dana nisam ni provirila nosom iz kuće. Ljetne vrućine, pa ne valja bebicu  od dva mjeseca izlagat jakom suncu. Ako se ne stignemo spremiti na vrijeme ujutro ( a gotovo nikad ne stignemo) propade nam izlazak, već je prevruće. A navečer kad je najljepše izaći maleni spava, a mene umjesto koktela i reggaetona na plaži zabavlja slaganje veša, pranje podova, sortiranje posuđa, peglanje i sve ono što ne stignem kad je beba budna. Pa kad mi kažu da odmaram kad beba odmara ja ću ih pitat šta da obučem kad ništa ne bude oprano i složeno.

Danas sam se otuširala, a mali je bio sa mnom u wc-u u ležaljci. Tako je, treba se snaći, jer da nije tako hodala bi danima smrdljiva. Jučer ne da nismo izašli, nego nas nitko nije ni posjetio jer su svi imali nekih obaveza i već sam pomislila da ću poludit jer čujem samo svoj glas. Pa šta da onda upišem u svoj planer?!

Nahrani bebu –  NA ZAHTJEV.

Promijeni pelenu – PO POTREBI

Ljuljuškati – DOK NE ZASPE

Kućanski poslovi – KAD STIGNEŠ KOLIKO STIGNEŠ

S tako malom bebom sve je neodređeno. Izaći na kavu zna biti prava misija. Mame moraju biti dobro utrenirani specijalci da stignu na vrijeme izaći iz kuće, sređene, uredne i počešljane, pogotovo našminkane, s bebom koja je zadovoljna, čiste guze i punog želučića.

A kad mi se muž večeras vratio ( s gledanja utakmice s prijateljima), držala sam mu monolog koji je nadomjestio dva dana tišine. Slušao me napola, dok je gledao komediju sa De Nirom i Stillerom na TV-u. A ja u svojoj Garfield pidžami, s pundžom na glavi i Sudocremom na licu. I shvaćam:

KAO CIMERI SMO. Ne spavamo u istoj sobi (jadničak radi a beba po noći plače), pozdravimo se u prolazu kad se vidimo po stanu, svaki u svom filmu, razmijenimo maleni chit-chat kako je tko proveo dan, i često odemo spavat i da se ne poljubimo.

Aha, mi koji smo prije nekoliko godina izlazili na spojeve, u kino, na večere, pili koktele, opili se, smijali, zavodili i trudili se jedno oko drugog. Sve i da imam taj planer ispunjen sumnjam da bi DATE NIGHT bio tu upisan.

Tko ide na dejtove kad živi skupa?! Zaboga. A ko će malog čuvat. Nema veze šta mi je mama rodila i odgodila troje djece neće ona znat smirit mog malca kad počne vrištat. Njena djeca nikad nisu vrištala. Moš mislit.

I tako sam ja nakon svog monologa, isto pomalo neshvaćena, pošla u sobu, i shvatila da možda nemam što planirat jer sam dosadna mama kućanica, ali imam se čemu nadati i imam što poželjeti, pa si zapisujem na podsjetnik:

NASMIJATI SE (Sebi. Drugima. Bebi.)
NAGRADI SE (Čokoladom. Časopisom. Cekerom. Parfemom. Haljinom.)
ZALJUBI SE U SVOG MUŽA (Opet.)
MONOLOGIZIRAJ DO MILE VOLJE (Ipak,  očekuj da te svi shvate.)
POLJUBI BEBU (I sve će dobit smisao.)
STVORI RUTINU, IZBORI SE ZA NJU (i onda ćeš moći planirat!)
I tako sam otišla spavat sa svojom bebuškom, u mislila sam imala revolucionarni plan vraćanja romantike u svoj brak (moram se riješit Sudocrema i ove Garfield pidžame), pod se sjaji, veš se suši na balkonu, suđe je oprano (i to ručno!), cvijeće zaliveno, ručnici promijenjeni, mačkin pijesak očišćen, bebina pelena promijenjena, beba sita i uspavana, muž nahranjen, muževa majica za posao oprana i ispeglana, ja sam se stigla otuširati, i sad kad razmislim –to je sasvim solidan broj odrađenih TO DO-ova na listi za danas.

autor. mama Bernarda

izvor.devetmeseci.net

pripremila.urednica portala Sonja Milekić