Reči Radmile koje je u četrdesetoj dobila sina mora da pročita svaka majka

Radmila Borojević i njen suprug Saš Borojević osnivači su srednje škole Artimedia u Beogradu. Radmila je sa čitaocima podelila svoje utiske o majčinstvu u četrdesetoj godini.

O meni

Ja sam četrdesetogodišnja novopečena mama desetomesečnog sina. Pre svega sam jedna srećna žena, koja ruku pod ruku sa svojim životnim saputnikom, prolazeći kroz različite životne uloge i iskustva, uči o životu, o strpljenju, o suštini. Volim da kažem za sebe da sam “blažena među muškarcima” jer pored supruga i sina, moju porodicu čini i naš maltezer Bond – neizostavni akter u svim našim aktivnostima.



Radmila Borojević

Radmila Borojević/Foto: Privatna arhiva
Neki kažu da prva godina bebinog života roditeljima nikako da prođe, da se čini da traje čitavu večnost, verovatno zbog previše brige i strahova. Nama Vukova prva godina prolazi svetlosnom brzinom i jedino oko  čega se brinemo i o čemu razmišljamo je kako da u našem sećanju sačuvamo svaki njegov trenutak, svaki njegov novi momenat, prvu reč, zvuk smeha, prvi korak…

Onaj ko me dobro zna, zna da sam opterećena fotografijom. To je jedini način da zauvek sačuvamo trenutak  kada nas sećanje izda, ali i da ostane jedna priča iza nas za naša pokoljenja. Važno je učiti decu gde su im koreni kako bi znali gde im je budućnost.



Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Mnogi bi rekli da su za ulogu mame prave godine one mlađe, međutim, dramaturgija mog života je odredila da su za mene upravo ovo najbolje godine. Kao zrela osoba, sa mnogo većom dozom sigurnosti i staloženosti, dočekujem svaki novi dan, svaki novi stepenik, svaki novi izazov. Svesna da je pored majčinog mleka jedina prava hrana za bebu majčin osmeh, zagrljaj i ljubav, uživam da gledam svog sina kako izrasta u velikog i zdravog dečaka, stabilnu osobu vedrog duha. Znam da radimo pravu stvar. Trudim se da svojim primerom, ponašanjem, rečima, pogledom, dajem podršku i pravi primer svom detetu, jer majka je ipak vaspitni sistem u jednoj reči. Uloga majke je nekako prirodna stvar. Intuicija radi više od pola posla. Za ostalo se malo potrudite . Ukoliko imate punu pomoć supruga i podršku porodice, ništa nije teško.

Radmila Borojević

Radmila Borojević/Foto: Privatna arhiva
Po Vašem iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Za majčinstvo se ne može reći da ima mane. Majčinstvo je samo po sebi blagostanje. To je individualna stvar svake žene. Kod mene lično je genetika moj glavni saveznik i zahvaljujući svom opštem zdravlju ja se dobro osećam u novoj ulozi. Dete svakako utiče i na kondiciju roditelja, ali i na raspoloženje. Obično kažu “Videćeš kad dobiješ dete, sve se promeni.”. Da, promeni se! Postanete bogatiji! Kada bih morala da izdvojim prednosti za majčinstvo u kasnijim godinama, onda bi to bilo pre svega zrelost, iskustvo i sigurnost u sebe. Ja sam srećna što sam prošla sve faze i stepenike u životu redom, tako da svo vreme ovog sveta imam za njega, a možda u budućnosti i za nju.



Da li pamtite neke duhovite situacije u kojima ste se našli kao novopečena mama?

Često nam se čini da imamo situacije i scene iz nekih domaćih humorističkih serija Te urnebesne epizode se, kao po pravilu, dešavaju noću. Naročito u prvim bebinim mesecima. Verovatno zbog neispavanosti i umora postajete smotani, reagujete neočekivano, ili na protiv, ne reagujete uopšte, a kuća gori! Ne znam kako sam ja izgledala tih dana, ali znam kako je moj suprug izgledao i koje su mu najveće brige bile. Da li diše? Kako se to čuje dok spava? Zašto se toliko mrda, pa zašto se sad uopšte ne mrda dok spava… Ko ima mušku bebu, zna šta je iznenadna fontana (prilikom presvlačenja). Bilo je toga dosta. Ne znate gde ste, a smejete se do suza. Naš Vuk nije plačljiva beba. Svi ga zovu Smeško. Obožava muziku i voli da peva. Najviše se raduje večernjem ritual kupanja. Dok je bio manji, čim ga ubacimo u kadicu, obavezno zaspi. Danas nam svako veče priređuje pena party show u kupatilu. Trenutno smo u fazi lajanja – Vuk na Bonda maltezera i obrnuto.  Vau vau…

Radmila Borojević i Saša Borojević

Radmila Borojević i Saša Borojević/Foto: Privatna arhiva
Iz sadašnje pozicije, šta biste savetovali mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Iz sadašnje pozicije, jedino što mogu da kažem je da polako treba da prevaziđemo stereotip razmišljanja. “Dobro izgledaš za svoje godine” ili “Žena treba da rađa do 25-30 godine, posle je kasno za to”. Taj stereotip je, po meni, malo i uvredljiv jer te ograničava u tvojoj slobodi odlučivanja. Kako se osećaš i biološki i duhovno, jer biti majka nije zanat. Taj stereotip stvara pritisak koji mlade devojke može da navede na ishitren korak koji kasnije može da rezultira raspadom porodice. Onda ide domino efekat. Opšte poznato je da se 45%  mladih bračnih parova već nakon druge godine braka razvode. Dakle, pravo vreme određuje isključivo scenarista ili dramaturg koji je umešao prste u naše životne priče.



Roditeljstvo iz vašeg ugla – čemu vas je iskustvo naučilo i šta smatrate najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Kako prof. Jerotić kaže “Volite se najviše dok je dete malo”. To i radimo, ponovo  najviše posle 18 godina zajednićkog života. Već je davno rečeno da je dete najnemoćnije biće u prirodi.  U privim godina mi roditelji upisujemo u dete script, dajemo mu temelj za kasniju nadogradnju na koju tada nećemo imati ekskluzivitet. Doćiće momenat kada će društvo i drugi spoljnji uticaji oblikovati ponašanje deteta. E zato se trudimo da u dete ugradimo sigurnost, samostalnost i ljubav.  Uslov za razvoj samostalne i zrele ličnosti je u doživljenom i proživljenom osećanju sigurnosti i priznanja u detinjstvu. Dete u roditelju treba da ima pre svega podršku i ljubav. Hvalimo ga za svaki mali napredak, za svaki pokušaj i trud. Protivnik sam grubog kažnjavanja, ali odgovornost mora da postoji.  Kroz dugogodišnji rad sa decom iz generacije u generaciju svedoci smo neadekvatne primene novih principa roditeljstva. Slobodno dete – DA, ali granice moraju da postoje. Takođe, doslednost roditelja je jako važna. Jednostavno se trudimo da budemo dobar primer svom detetu u svakom segmentu. Drugi primer kroz koji naše dete uči je priroda. To je sve, za početak što treba da zna.

Ovo me niste pitali

Ono što bih htela da kažem, a niste me pitali jeste apel parovima da svesno planiraju porodicu.

Žena treba zdrava da uđe u trudnoću, fizički i psihički spremna za taj podvig. Treba biti svestan odgovornosti koju ova uloga nosi sa sobom. Sve je veći broj parova koji se na tom putu suočavaju sa potreškoćama, pa i sterilitetom. Medicina je u tom smislu poslednjih godina dosta napredovala tako da za veliki broj slučajeva postoji rešenje. Ono što je vrlo često slučaj jeste nedovoljna informisanost parova o uzrocima steriliteta, analizama koje je potrebno uraditi, kome se obratiti, koja su moguća rešenja i kakva je procedura. Danas, kao da je epidemija Insulinskih rezistencija, Hashimoto sindroma i trombofilije. Sve to može da bude prepreka da se trudnoća desi ili održi. Iz ličnog iskustva mogu da kažem da su sve to rešive stvari koje samo na vreme treba dijagnostikovati i pod nadzorom proverenih stručnjaka iz te oblasti uzimati terapiju koja će spremiti vaš organizam da do kraja održi zdravu trudnoću iz koje ćete izaći bogatiji za novi život koji ste vi stvorili. I ne brinite, deluje da je nemoguće sve dok ne uspete.