U osmom mesecu rizične i niske trudnoće me je ostavio i otišao da živi sa drugom, činilo mi se da se svet ruši

I ja želim da podelim sa vama moju priču. Istinutu naravno. 🤗



foto. privatna arhiva

Sa 19 godina sam otišla iz svoje države za boljim životom, kako to već mi kažemo. Sama u tuđem svetu, ali ipak sam se snašla. Bilo je i padova i uspona i svega, dok nisam upoznala njega, čoveka svog života i svojih snova.

Ljubav na prvi pogled, sigurna sam bila da je on taj. Verio me je, nikad srećnija nisam bila. Svi su znali, bili smo srećan par i svi oko nas srećni. Kao većina veza na početku i naša je bila savršena. Do trenutka kada nisam počela da saznajem neke loše stvari, prevare i laži. Ali njemu sam bila još uvek “jedina i voljena”, do trenutka kada sam ostala trudna.

Na saznanje da sam trudna njegove prve reči su bile “ja ne želim to dete, želim da ga abortiraš”. Da napomenem, da sam imala zravstvenih problema i sigurna bila da neću moći imati decu, jer posle toliko pokušaja i godina svaka nada mi je pala u vodu. Plakala sam, nisam htela da abortiram. Nisam imala posao, nisam imala ništa. Konačno sam dobila što sam oduvek želela a sve mi sad krenulo nizbrdo.

Počela sam da gubim sve, niko nije hteo da zadržim bebu jer su znali kakva je situacija postala, stalno su mi govorili da je to veliki trošak i velika briga. Kako ću ja sama sa bebom, nije to tako lako, nijednu podršku nisam imala. On me je danima konstantno terao na abortus. U to vreme sam bila na odmoru u svom gradu, kad sam se vratila tu gde živim zakazala sam pregled i otišla. Da, potvrdili su mi trudnoću, tad su me uhvatila sva najlepša osećanja i moje emocije su proradile kada sam videla na slici tu moju malu tačkicu.

Verenika sam pozvala i rekla da sam abortirala i da želim da me ostavi na miru. Otišao je ali se posle vratio, jer navodno nije mogao bez mene. Opet sam upala u vir njegovih laži i nažalost popustila i priznala da sam ostavila bebu. Neko kratko vreme je bilo sve u redu, posle je opet počelo laganje i varanje, psihičko i čak fizičko maltretiranje.

U osmom mesecu rizične i niske trudnoće me je ostavio i otišao da živi sa drugom, činilo mi se da se svet ruši. Ništa nisam imala, danima trudna ležala i gladovala. Ali ipak sam molila Boga da čuva moju bebu i mene. Jedan dan sam odlučila da ustanem i okrenem novi list. Pozvala sam par ljudi koji pružaju pomoć onima kojima je potrebna. U vrlo kratko vreme sam imala apsolutno sve što je potrebno za bebu, čak do četvrte godine. Molila sam se svaku noć i zahvaljivala Bogu na ispunjenoj želji.

Dosao je taj dan, nasmejana i srećna, sređena i doterana sam otišla na porođaj. Sama ali nikad jača. Savršen i brz porođaj i evo ga, moj sin, moja želja i moja snaga, moj ponos i moj svet. Rodila sam sina teškog 4010g, tek tada sam znala šta je prava ljubav i sreća.

Iz dana u dan sam sve više ponosna i sve više srećna. Sa mojim sinom sada imam ceo svet. Mi smo opstali i jači postajemo. Za neke je moja situacija preteška za neke nije,

Želim da dam podršku mamama koje su u sličnoj situaciji. Nemoj da odustajete od svojih snova i nemoj da zbog nekoga ko nije vredan vi ugasite jedan mali život. Naša deca su naše najveće blago.
Ukratko toliko. 🙂