фебруар 22, 2019
foto . privatna arhiva mame Elze
Započinje priču naša čitateljka mama Elza
Reko eto i dalje sam 2 u 1, a 3 sedmice prije toga mi je govorio da ću ubrzo jer se beba spustila baš nisko.
Uradi ctg, kaze sve super, beba igra u stomaku ali izgleda joj se još ne žuri da izadje. Pregleda on mene i taj pregled me zabolio toliko da sam htela da vrištim, malo je falilo da ga šutnem nogom (tako je pokrenuo porodjaj a ja ništa nisam znala). Kaže on ako se ništa ne dogodi u roku 2 sedmice, pokrenućemo porodjaj.
Vratim se ja kući i počnem da osećam svakih nekoliko sati bolove. To traje čitav dan, ponoći bolovi postaju češći al nisu redovni.
U utorak ponovo sve češće i češće, pišem ja naveče u grupu da vidim jel moguće da lažne kontrakcije tako dugo traju.
Cijelu noć od bolova nisam oka sklopila. Ujutru opet bolovi al ne tako često kao ponoći. Dolazi muž sa posla i kažem ja njemu da idemo da šetamo, možda mi bude lakše.
Metoda : šetnja parkom 🙂
I tako izadjem sa njim i sa svekrvom i šetamo po parku. Gledam ja na telefon i brojim minute, svakih 5,10 min ufati me bol i moram da stanem. Al šetam ja i dalje, opet ne boli puno i ja čekam “prave” kontrakcije. I posle jednog sata šetanja bolovi sve češći, gledam ja na telefon kad ono svaka 3 min. Kažem mužu da se vratimo odma kući, moramo da uzmemo stvari i u bolnicu. Treba mi da krenemo, a on ko da će on da se porodi, ne ide mu se i kaže šta da sačekamo mi još malo, možda nije to to. Svekrva poludela, dere se jel normalan, zar treba kući da se porodim.
Dolazak u bolnicu
Stižemo u bolnicu i pregledaju me. Otvorena 4cm, kontrakcije na 2min. Kaže babica brzo ćeš ti, 6 žena se trenutno poradja al sve će te do ponoći bit gotove. Čekamo mi u sali i čujemo dranje, žena u sali pored se dere ko da je neko kolje. On problijedio ko zid a ni meni nije svejedno, prvo dijete pa ne znam šta me čeka.
Prolaze sati, bolovi izdržljvi i kažem ja njemu da nije opasno, mogu ja ovako do sutra.
Bolovi postaju sve jači, i već mijenjam mišljenje, reko mužu ovo je jedino dijete koje ću ja da ti rodim samo da znaš, a on mi se smije, reko samo se ti smij ja ti sina neću rodit.
Pregleda me babica opet i kaže 6 prsta a ja u šoku, ocekivala sam bar 8. I već mi postaje žao što nisam uzela epidural.
Kaže ona meni hoću li da legnem u kadu, možda će mi biti lakše u vodi i ja odbijem, ne mogu da se mrdnem sa kreveta.
Sati prolaze i još ništa
Sati prolaze i opet pregled, kaže ona da će da probuši vodenjak, istog trenutka bol postaje još jači. Otvorena 7 prstiju i opet babica pita hoću li u kadu. I ja pristanem, ionako ne može biti gore nego u krevetu.
Kaže da šetam po sali dok ona obavi još jedan pregled i dolazi da napuni vodu.
U toploj vodi bolovi postaju drugačiji, osećam da beba gura i ne boli više kao prije ali babica ne veruje, kaže tek je 7cm. Prodje više od pola sata, ja u medjuvremenu prispala, a i muž u fotelji. Otvaram oči, a ona čuči pored kade i gleda me, i dalje ne veruje da beba gura.
Opet me pregleda i počinje da se dere, zove sestru i naruči joj da odma zove mog doktora jer je porodjaj krenuo.
I na svet je došla naša devojčica
Dolazi on od kuće, sav raščupan, sedne na stolicu i gleda me. Reko samo si mi još ti sad falio (ionako nije razumeo, pričali smo engleski). U roku 20min u 2:58, rodila se naša devojčica, i “zaplivala” do mene. Sam porodjaj je bio sasvim bezbolan.
U vodi sam se u roku 1 sata otvorila 3cm, a u krevetu 1cm svaka 2sata.
PORUKA ZA BUDUĆE MAME
Svakoj ženi preporučujem porodjaj u vodi, ako ima tu mogućnost. Ja sledeci put idem pravo u kadu (ipak će biti sledeći put i možda tata dobije sina).
Beba se rodila 1 dan prije rodjendana moje sestre tako da je tetka dobila najlepši rodjendanski poklon.
Ovo što mi je babica tog dana rekla jednom sam pisala budućim mamama u grupi.
Kod svake kontrakcije zatvori oči, diši i zamišljaj more i talase. Bol je kao talas, kako dodje tako mora i da ode.
Ja sam to radila i pomoglo mi je, pokušajte.
Bravo !! Ova priča mi je baš popravila raspoloženje , jedina od priča a da me nije rastužila , čak me je i nasmejala 🙂 Bravo i za tatu , eeee tata, tata sad znaš kako je to , i malo više sada treba da ceniš i poštuješ ženu 😉 Malenoj princezici želim divno i bezbrižno detinjstvo :* Jako ohrabljujuća priča !!
autor.priče : mama Elza
0 коментара:
Постави коментар