Najljekovitija biljka raste nam u dvorištu: Korijen liječi rak, list čisti organizam, a cvijet daje snagu

Mnogi od nas kao deca igrali su se sa rascvetalim maslačkom, trudeći se da njegovo seme ode na sve četiri strane sveta.

Popularnom maslačku latinski je naziv Taraxacum officinale, a potiče iz Europe i severne Azije. Tokom vekova davana su mu mnoga imena; gorko zelje, konjska žućenica, popovo gumance, mlečnjak, radič, regrat, italijanska salata i drugo.

Maslačak je jeftin i pristupačan lek i hrana, a sada je idealno vreme za berbu, jer mu je počela sezona.

Lekovitost maslačka

Lišće maslačka po vitaminskom bogatstvu nadmašuje čak spanać i paradajz. Sadrži vitamine A, B2, C, D i G, te minerale kalijum, natrijum, kalcijum, fosfor i železo.

Kao moćan diuretik, blagotvoran je za bubrege i mokraćne organe. Osim što ima diuretska svojstva, podstiče stvaranje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol.

Zbog brojnih hranjivih tvari koje sadrži, lišće maslačka preporučuje se kao dodatak ishrani za trudnice i žene u postmenopauzi.

Maslačak je uopšteno povoljan za ženska obolenja, a naročito za sprečavanje i lečenje bolesti dojki, cista, karcinoma, otečenosti i kod problema s dojenjem.

Čaj od korena maslačka

Koren maslačka moćan je lek za jetru i želudac. Šest šoljica čaja od korena maslačka dnevno navodno mogu izlečiti hepatitis u roku od dve nedelje.

Fitoterapija s ovim čajem leči svakovrsne tegobe. Preporučuje se kod probavnih tegoba, nedovoljnog lučenja žuči, visokog pritiska i manjka apetita.

Stabljike i cvetovi

Stabljike maslačka pospešuju rastvaranje žuči, regulišu metabolizam te pročišćavaju krv i želudac. Narodna ih medicina preporučuje protiv dijabetesa i za uklanjanje bradavica. Mažite bradavice mlekom od stabljika maslačka dok ne otpadnu.

Od cvetova ove biljke dobija se sirup, kojeg ponekad nazivaju i medom, zbog njihove sličnosti u strukturi. Taj sirup čisti i jača krv i probavu, a pomaže i kod kašlja.

Maslačak u kulinarstvu



Maslačak je lako dostupna i ukusna samonikla biljka koju uvek možete brati i jesti tokom njene sezone. Možete ga koristiti poput spanaća – dodati u salatu, soseve, testo, pirinač, supu. Možete od njega napraviti zeleni kašasti sok.

Cvetove maslačka možete pohovati ili dodavati salatama, dok neotvorene pupoljke konzervirati poput kapra.

Lišće maslačka najbolje je sakupljati u proljeće, kad još nema gorkog soka. Cvetovi se beru za sunčanog vremena, najbolje oko podneva kad su svi cvetovi otvoreni.

Recepti od maslačka

Kafa od korenja maslačka

Iskopajte korenje u proleće, operite ga, isecite i ispecite u rerni. Sameljite ga u mlinu za kafu. Pripremajte ga samostalno poput kafe ili kao dodatak jutarnjoj kafi.

Čaj od korenja i lišća maslačka

Stavite šaku svežeg korena i/ili lišća maslačka na litru vruće vode. Procedite nakon deset minuta. Pijte 3 šoljice dnevno.

Zeleni kašasti sok od maslačka

Sastojci: 1 banana; 300 ml vode; 100 g šumskog voća (svežeg ili smrznutog); 100 g listova maslačka; 1 kašike smeđeg šećera ili javorovog sirupa (po želji).

Priprema: Sve sastojke stavite u blender i meljite 1-2 minute. Sok popijte odmah, malim gutljajima. Ova količina soka je dovoljna za 1 obrok za jednu osobu.

Kremasti sos od maslačka

Sastojci: 1 kg listova i stabljika maslačka; malo maslinova ulja; 2 mlada luka; 1 manja slatka crvena paprika; 3 čena belog luka; 400 ml pavlake za kvuanje; so; biber; malo muskatnog oraščića.

Priprema: Sitno naseckajte povrće, a maslačkovo lišće na tanke trakice. Na srednjoj temperaturi u većem tiganju malo izdinstajte mladi luk, beli luk i papriku, pa dodajte stabljike maslačka i dinstajte još par minuta. Dodajte listove, začinite i dinstajte dok sva tečnost ne ispari, pa dodajte pavlaku.

Kuvajte i mešajte dok se ne formira gusti sos, za što je potrebno oko pet minuta prenosi stil.