март 15, 2019
Uživala sam u svakom danu, svih devet mjeseci. Za svaku promjenu na mom tijelu i u mojoj glavi bila sam spremna. Iskreno, o samom porodjaju nisam puno čitala, kao ni o postporodjaju. Željela sam da sve bude instiktivno, bez mogućih psihičkih opterećenja, jer svako iskustvo je individualno i drugačije, a loša porodjajna iskustva bi me opteretila. Više sam se zabavila oko uredjenja sobe za moju bebu, oko odijela, igrački..
Mislim da je psiha veliki prijatelj jedne trudnice, odnosno neprijatelj, ako ona to sama dozvoli. Bilo je dana kada bi me dočekali razni, za mene loši komentari. Na samom početku trudnoće često sam slušala ono klasično “sad ćeš povraćati, drugi mjesec je kritičan, ja sam jedva izdržala, užas..”. Preživjeh, bez mučnine, glavobolje, povraćanja.. Zatim, “kupaj se u kremi protiv strija, spavaj dok možeš, ledja će ti se ukočiti, ne jedi slatko, plakaćeš pola trudnoće, mrzićeš muža, histerisaćeš..” i još beskrajno mnogo sličnih “savjeta” i komentara.
Naravno, kod mene je bilo suprotno od svega što mi je sugerisano. Nismo sve iste, slažem se, ali smatram da bi se trebalo, odmah na početku, pomiriti sa činjenicama da možda nećemo više biti tako zgodne, zategnute, uz višak slobodnog vremena.. U trudnoći sam se ugojila 20 kg, jela sam sve šta sam poželjela i kada sam pozeljela.. “Ima vremena kada ću gledati koliko čega sam pojela”, mislila sam, “hoću da uživam u trudnoći koliko god je to moguće..”. U jednom trenutku imala sam blagi pad svog samopouzdanja, osjećala sam se kao slonica i dok sam prolazila kroz sobu pored muža, on mi je dobacio: “Bas si zgodna trudnica..”. I onda opet skok samopouzdanja, hvala mu!
Nisam uvijek nailazila na podršku od drugih ljudi, ali nisam je ni očekivala. Trudnoća mi je bila za poželjeti. Puna smjeha, radosti.. U tolikoj mjeri, da s nestrpljenjem drugu priželjkujem. “Ne mora značiti da će ti porodjaj biti lak, ako ti je lagana trudnoća”, reče mi jedna “prijateljica”. Zahvalih se na “ohrabrujućem” komentaru. Nisam znala ni sama kakav će biti, ali bila sam spremna na činjenicu da će boljeti, možda i previše, jer koja se to žena porodila a da nije boljelo?!
Elem, predjoh termin jedan dan, porodih se za sat i po, bez ikakvih olakšavajućih pomagala.. Uz mene je bio muž, sve vrijeme, moja velika podrška u svemu, kao jedino pomagalo. Da budem iskrena, željela sam epidural, ali nisu stigli ni da mi daju. Moja curica je silno željela vani. Boljelo je, imam sreće što je trajalo kratko, ali jeste.. Boljelo je. Možda ja nisam ona hrabra majka koju “ne boli”, koja nije osjetila porodjaj i koja je i onu “malu” bol odmah zaboravila. Ja nisam bol zaboravila. Ne želim ništa od tog dana ni da zaboravim. Previše je lijep osjećaj da bi se bilo šta potiskalo u zaborav.
Moj porodjaj je za mene jedno predivno iskustvo. Pišem ovaj tekst dok dojim svog andjela, gledam je i ne mogu drugačije misliti. Porodjani bol je prejak, ali nije veći od ljubavi prema svom djetetu. Kao što već napisah, bol nisam zaboravila, ali valjda toliko volim svoje dijete da sam uvijek, iznova, spremna s njim da se suočim.
Poruka za sve buduce mame:
Volite sebe i svoje tijelo, uživajte u svakom danu, spremite se za naboj emocija onog trenutka kada ugledate svoje čedo. Pripremite maramice da obrišete suze radosnice kada vidite svog muža kako drzi i presvlači plod vaše ljubavi. Uživaćete u svakoj striji, nespavanju, svakom višku kilograma, koji će se sami topiti vremenom.. Uzivaćete u svakom pokretu svoje bebe, osmjehu, pogledu.. Sve ostalo biće nevažno. Meni su bile potrebne ove riječi od žena koje su se porodile, od žena sa iskustvom, a od većine njih bile su mi uskraćene.
Veliki pozdrav svima i svako dobro!
Bravo divno . Ova mama je htela da ostane anonimna za javnost tako da to poštujem .
Ja im od srca želim srećno roditeljstvo , da uživaju u svakom danu provedenom sa njihovom princezicom , i da ona ima divno i bezbrižno detinjstvo pored svojih roditelja :*
0 коментара:
Постави коментар