Bundeva- Boginja jeseni i zdravlja

Bundeva danas zauzima nezaobilazno mesto na jelovnicima svih koji paze na kvalitetan unos namirnica.


Zbog svojih pozitivnih zdravstvenih učinaka mnogi sa zdravstvenim poteškoćama se odlučuju za nju.

Meso bundeve bogato je antioksidansima, vlaknima, magnezijumom, kalijumom i vitaminima B, C, E i K. Provitamin A te alfa i beta karoteni nalaze se u narandžasto, crveno i žuto obojenim biljkama, brane organizam od oštećenja slobodnim radikalima, poboljšavaju zdravlje kože i smanjuju učinke starenja.

Beta-karoten blokira formiranje slobodnih radikala, deluje kao jak antioksidans masti, što znači da koči razvitak superoksida i peroksida.



Naučnici s južnokorejskog univerziteta Chosun pronašli su proteine u kori bundeve koji se uspešno bore s mikroorganizmima i sprečavaju infekcije te suprimiraju razvoj gljivice Candida albicans, odgovorne za vaginalne infekcije žena, pelenski osip dece i brojne druge tegobe.

Osim zbog svog ukusnog mesa, bundeve se uzgajaju i zbog semenki. Tačnije, semenke su čak i nutritivno bogatije od samog mesa. Naime, semenke sadrže masti (45%), belančevine (oko 25%) i ugljenehidrate (oko 18%). Bogate su vitaminima i mineralima, posebno gvoždjem, fosforom, kalijumom, kalcijumom.

Energetska vrednost semenki je do dvadesetak puta veća od energetske vrednosti mesnatog dela bundeve (467 kcal na 100 g), a semenke sadrže i niz drugih korisnih sastojaka: celulozu, pektine, fitosterin, fitin, salicilnu kiselinu i dr.

Semenke bundeve su sredstvo protiv crevnih parazita, a preporučuju se i kao učinkovito i neškodljivo sredstvo protiv dečjih glista.

Izvor: kucnilekar.com