HIT !! Posle par sve težih I težih dana, jedva sam čekala da se porodim

Posle par godina isčekivanja da se ostvarimo kao roditelji, Bog nas je nagradio I hvala mu na tome.



foto.privatna arhiva mame Tijane

Započinje priču mama Tijana

Cela trudnoća je prošla zadovoljavajuće, od samog početka sam počela da se gojim, sve sam bila veća I veća, dok pred sami porođaj nisam stala na vagu I utvrdila da sam se ugojila 25 kg.

Doktor mi je u osmom mesecu zapretio da ni mrvicu slatkog ne smem jer ću postati dijabeticar, a I beba je dve nedelje prednjačila (nije ni čudo, od silnih pljeskavica, kiflica, sladoleda itd..). 😂

Ušla sam u deveti, spakovala torbe I čekam. Posle par sve težih I težih dana, jedva sam čekala da se porodim, jer ne znam kakva me je muka više hvatala.

U noć 03. Juna, oka sklopila nisam, šetala po sobi, odgledala sve moguće filmove I serije I zavidela mužu što može da spava, pa sve ljubomorna na njega gurala ga I budila da mi se pridruži, ali slaba vajda.

Zaspim oko 06h ujutru, ali nije dugo trajalo. Počele su blage kontrakcije na posla sata, pa na 15 min, ništa strašno, ali neprijatno. Zovem doktora. Bio je dežuran u porodilištu. Sreća moja. Javio se. Ispričam mu ja situaciju I sledi dalje njegovo pitnje: “Da li Vam je ispao čep?” Rekoh “Kakav doktore čep? Pa nisam ja bure pa da ispada to tako lako?!” 😂

Kaže on meni “Razumem da nemaš pojma, prvi put se porađaš, ajde polako kreni čekam te da se porodiš.”
U mom stomaku kao u diskoteci, mali se okreće, udara, ubi, ali ćutim I trpim. Kažem ja mužu da se on spremi dok se ja istuširam I krećemo.

Vraćam se iz kupatila, on još u krevetu. Rekoh “Pa, ti se još nisi spremio, šta čekaš, požuri, ne mogu više?!” Kaže on “Je l ćes ti stvarno da se porodiš danas? Je l mora to tako baš sad?” 😂 Eee, kad ga nisam bila..

Odemo mi u porodilište, one babice, kao da sam lutka, jedna ti svlači odelo, druga oblači spavaćicu, treća meri obim, dok nisam videla doktora I bilo mi nekako dobro. Kaže “Širi noge da vidim koliko si otvorena.” Ijaoo, nema goreg osećaja. Pa to je strašno. 😬

Posle toga je došao do zaključka da će to sve brzo da prodje, jer sam već bila dva ipo prsta otvorena. Odveli me u pripremnu salu, one tamo kukaju, jedna se dere, druga plače, treća šeta, pa kad je zaboli stomak ona čučne, kukuu, šta ću ja sad da radim.

Šetam, malo sednem, malo legnem, sve dok mi nisu priključili indukciju. E, to je što bi rekli “kanal”. 45min sam I nekako izdržala, a onih 15 ujedala sam jastuk, jer osećas kao da se raspadaš. Dolazi doktor I babica da mi probuše vodenjak. Igla, dugačkaaaa ko ruka. Umalo se nisam onesvestila. Rekoh, gde sve, tu I to. Dobro… Probuši, ee onda još više kreću bolovi.

Osetila sam kako mi se kičma raspada, pustila sam glas, zakukala sam I rekla da se porađam, ne mogu više. Kažu oni meni, šta ti znaš kako se porađas, to su kontrakcije, rekoh ma gotovo je krenulo je, osećam.

Dok nisu videli, nisu mi verovali. Trčećim korakom do sale, penjem se na krevet, I eto mlade I neiskusne. Tražim ja držače za noge da stavim. Kaže babica “Lutko moja ti držiš noge, ne može to sve kako ti hoćes.” Pustili mi muziku, da me opuste, kreću naponi. Babice oko mene, pričaju mi, daju upustva, sve ih slušam da bi proteklo u najboljem redu.

Dok u jednom trenutku nisam rekla “Joj, doktore, ide mi se u wc.” Kad poče da viče na mene “Gde si bila malopre, gde ćeš sad?! Pa jel ti se piški?!” Rekoh “Nee, ono drugo..” Kad su počeli da se smeju, a ja od svih muka ih gledam I čudim im se.. Dok mi se nije obratila babica “Lutko ti ne kakiš, ti se poradjas, to beba izlazi.”

Uhh, dobro je, to I nije tako strašno. I na jedan, dva I tri, izlete beba, zdrava, sa ocenom 10! Svaki bol je prošao, kao nova sam bila. Došao je moj sin, mamin sin, Relja, 03.06.2017. U 11:45h, 3.900g I 56cm. Hvala osoblju porodilista ZC Studenica u Kraljevu, babici koja me je porodila Verica PerišićI veliko hvala doktoru Djordju Mariću, svi su bili odlična ekipa!

Svakoj bih poželela da se porodi kao ja! Budite jake, jer da je majka lako, majka bi bio svako!

autor priče Tijana Veselinović

izvor devetmeseci.net