Pozdrav,nikako da napišem svoju priču,a većnje prošlo 22 meseci….
Započinje priču mama Ivana .
foto.privatna arhiva mame Ivane
Trudnoća mi je bila laka,nisam se osećala kao trudnica sve mi je bilo lako da uradim,da potrčim niz(uz)stepenice,poskočim ispod drveta da dohvatim jabuku.
U osmom mesecu pakovala drva koja je moj suprug cepao. Nismo imali kuhinju na našem spratu kuće pa je i ona stigla pred porodjaj,lagano legnem na pločice i čisti ispod ,iznad,znate već kako to ide 🙂
Stigosmo do 9.meseca,CTG svakog drugog dana ja polako peške iako imam 4km do doma zdravlja,ma nije mi teško kad uz sebe imam torbu u kojoj je puuuuno slatkiša 🙂
Četvrtak,17.novembar,Šetala sa svekrvom aliii kuk boli,kažem joj ja “ma nije mi ništa sto posto sam nezgodno stala dok sam trčala stepenicama” ,pa uzgred svratim do doma zdravlja kod moje doktorke da uzmem te poslednje rezultate,pričam sa sestrom u hodniku ona me gleda kako hodam i kaže “skoro ćeš ti”, “ma jok nešto sam nezgodno stala” 😀
Uveče išli u goste,moj suprug sa drugom malo pio,došli kući oko 23h legli,sve normalno ništa ja ne osećam. eeee 1:45 h pap puče nešto probudi me iz sna,piški mi se,daj bre spava mi seeee…Odem u kupatilo ispade sluzni čep,ustajem odlazim do supruga koji spava sve u šesnaest,budim ga i kažem moramo u porodilište a on “Aha”,Rekoh mu “ok,ustani ja odoh da se tuširam” ,odlazim u kupatilo sredjivanje znate kako izgleda da ne opisujem vraćam se u sobu on spava i skače sa rečima “majke ti krenulo?”- ” Ma jok čini ti se,ajde bre ustaj”.
On u panici trči kroz kuću,ja mrtva hladna gledam ga,kaže ide da odnese torbu i da upali kola,setim se u tom trenutku filma koji sam davno gledala pa ne znam kako se baš zove ,znam dela kad je muž otišao u porodilište bez žene koja sedi na stepenicama sa bolovima ,rekoh dal ću i ja tako da prodjem 😀
Otišli u porodilište u Čačak,divne babice me primile,sve u redu dva prsta otvorena kaže pre podne ću. Odlazim u sobu,spavam,kreću lagani bolovi,ništa strašno. 14h kreću kontrakcije,ja ćutim,14:30 sve jači i jači,ćutim ja ,kad eto ti ga napon.Skrstim noge i ćutim,čekam još jedan da budem sigurna,nije mi sve jedno prvorotka nisam sigurna.Aha eto ga još jedan,skrstim noge i sačekam da prodje odem do babica i kažem joj da se poradjam ona ispitivanje i ispitivanje .AMA ŽENO PORODIĆU SE NA HODNIKU.
Kaže idi na sto,odem ja eto ga još jedan napon,popenjem se nekako i derem da dodju ,pregleda me i kaže HITNO DOKTORKU ZOVITE VIRI GLAVICA,doktorka dodje kaže kad osetiš napon guraj,eto ga ,guraaam i stiže moj Pavle! ❤ 14:45 ❤
Sada sam trudna ponovo,8mesec,ne znamo još pol bebe ali jedva čekamo da nam stigne 🙂
Poruka za buduce mame: Samo opušteno,ne obazirite se na bolove,boli ali razmišljajte o bebi,sve brzo prodje.
autor priče . mama Ivana
izvor.devetmeseci.net
0 коментара:
Постави коментар