новембар 04, 2018
Suprug,porodica i ja proslavljali smo ćerkin prvi rodjendan i od tada se nisam osećala dobro…imala sam neko čudno krvarenje koje je trajalo skoro mesec dana…
Jednog jutra su mi krenuli jaki bolovi uz obilno krvarenje i otišla sam u bolnicu sva uplašena.Zadržali su me i saopštili da sam trudna i imam preteći te moram ostati zarad deteta planiram li zadržati…
Ostala sam naravno i preležala dobre dve nedelje.Primala sam inekcije,lekove,preplakala svaku noć i svako jutro…Ustanovljen mi je hematom koji je duplo veći od bebe te postoji opasnost od pobačaja…Nastavila sam inekcijama,lekovima,strogo mirovanje i hematom se smanjio duplo i otpuštena sam kući.
Nakon nepunih mesec dana provedenih kući s prvom ćerkom ponovno krvarenje obilno,opet bolovi,plakanje,ležanje,lekovi…i uspeli smo nestao je vremenom.Do kraja trudnoće pila sam utrogestan 3×1.stigle smo i do devetog meseca…
Presrećna sam otišla na kontrolu taj dan kad sam ulazila u deveti mislila sam sve je u redu…
Dok mi nije ustanovljen povišen pritisak koji se vukao 2nedelje…
Nakon 2nedelje otišla sam na pregled kad mi je pritisak bio 150/90 te sam zadržana u bolnici gde ga lekovima pokušavaju spustiti…
Ostala sam u bolnici nedelju ipo zbog pritiska ni ne sluteći da ću se i poroditi te iste nedelje
U ponedeljak primljena sam zbog pritiska i sutradan ujutru osećala sam nekih sat vremena bolove rekli su mi kontrakcije ali neću skoro.
U sredu isto bolovi po ceo dan sa većim razmacima tek prst otvorena i po njima ni blizu. U sredu na četvrtak opet bolovi i sve češći.
Od četvrtka od ponoći do 9h postali su sve češći
Oko 14h žalila sam se na jake bolove te tražila pregled nadajući se porodjaj je blizu.
Odvedu me na ctg tek prst ipo kontrakcija ima ali još nita od bolova po njima
U 16h su mi bili na manje od 5min neizdrživi ponovo sam se žalila doktoru i babici i opet isto ctg ne očitava bolove neću skoro a meni neizdrživi bolovi
U 17:15h pukao mi vodenjak konačno i presekla me užasna bol krenuli su jaki naponi…dovukla sam se do babice da joj kažem za vodenjak i napone da mi bebica već stiže
Na šta je odgovorila pa dobro ako je sad ćemo videti šta si se tako uspaničila.
Posle 10min kad se smislila da dodje odvela me konačno na pregled
Bila sam otborena vec 8prstiju i videla se već glavica,babica se iznenadila i brzo me odvezla u operacionu salu…dok smo stigle moja ćerkica već izašla
Heroj mamin 2.9kg 52cm.
Mislila sam sve je sad bolje,došlo je kraj svim mukama…ali ni tim mukama nema kraja.
Posteljica mi nije izašla i zalepila mi se iznutra…babica mi je uporno stiskala stomak kao i dr da izadje posteljica dobrih 10-15min.stomak mi je već pomodreo od silnog stiskanja a posteljica nije izlazila…
Zaplakala sam i rekla ne mogu više koliko boli…babica se izdrala na mene da sklonim odma ruke i pustim doktora da radi svoj posao.
Da sam 0 za saradnju,da treba da me sramota šta radim
Doktor je predložio da me uspavaju i tako mi izvade posteljicu i to iste sekunde…spremili su me i odvezli u salu na šta je babica i dalje vikala treba da te sramota kako se ponašaš,saradnja ti je nula,šta misliš boli sve nas je bolelo,dala bih ti ja anesteziju još bih ti i naplatila,itd…
Loše sam se osećala nakon tih reči ali odvezli su me konačno,pripremili i uspavali…kad sam se probudila bila sam u svojoj sobi i ugledala doktore i sestrice oko mene kako mi stavljaju kanile priključuju antibiotike i tranfuziju…
Kad sam vec došla sebi rekli su mi posteljica je konačno izvadjena,mnogo sam krvi izgubila,još i malokrvna…to je bilo oko 19h i od tad do ujutru do 9h na svakih pola sata su me obilazili stiskajući mi stomak da mi sve izadje.
Ujutru konačno su mi skinuli sve i bilo je bolje…stigao je i prvi susret sa bebicom i prošlo je sve u redu…nakon 2dana dolazi pedijatar saopštava mi beba je dobro napreduje ali…pošto sam imala sekreta u trudnoći koji nije od doktora nije primetio ostalo je bebi pored oka te moramo ostati 2dana duže da prima antibiotike
Izdržale smo i to i moj mali heroj i ja konačno smo otišle kući i konačno sam bila i sa starijom ćerkom.
Posle silnog strahovanja da će doi do pobačaja,posle silnih saveta od strane sviju bolje idi i prekini trudnoću dok je vreme dok ne bude sve gore,posle toliko proplakanih suza,nerviranja,problema i svega ipak je sve izdržala i došla na ovaj svet
Sve nas je a mene pogotovo učinila neizmerno srećnom
Poruka ostalim trudnicama,budućim mamama i svima:budite uporne i ne odustajte i kada vam se čini kao da je svemu kraj
Svi problemi i sve nestane kad ugledate svoje čedo.
To bi bila moja priča
Porodilište : Kikinda
autor . anonimna mama
izvor devetmeseci.net
foto . privatna arhiva naše čitateljke
0 коментара:
Постави коментар