четвртак, 15. новембар 2018.

Kosa ti opada, voda u kolenima. Vilica te boli od zvakanja. Dobijes i brkove i dlakav stomak. Ospe se lice, ospe se noga, ospe se guza. Odes na porodjaj svi ti ruku guraju kao da je dole tombola. Jos samo domar da gurne. Umres na porodu, izgubis zivce, odes u pm. Ledja te godinama posle bole, mindza ti ko ribolovacke cizme. Napinjes se,siju te. Dojis bebu, bole dojke ,bole bradavice nadoslo mleko pucaju bradavice,pucas i ti. Ne mozes da kakis ne mozes da piskis. Cistis se curi, nosi uloske 40 dana. A tata. Tata je napravio. Pa tatino ime pise u dokumentima u zagradi.

PROČITAJTE I OVAJ MOJ TEKST

Majke koje redovno zvocaju rade veoma važnu stvar za budućnost svoje dece (ja sam ta majka)

Došla si kući, ne možeš sesti, ne možeš leći. Beba plače, gladna nije, ukakila se nije. Dobiješ uz bebu i kofer saveta od babe, tetke, nane , strine , komsinice Sofije i komsije Milana. Te ga ovako, te ga nako. Ukakilo se upiškilo se, postajes expert za govno. Što je zeleno, što je žuto. Ako nije gladna onda su grčevi. Pa nosaj , pa kupaj pa nema spavanja. Jupi imamo zub i opet ujede prokvari sisa boli, ne može da doji. Nervozna plače. Hodala bi, a ne bi. Sedela bi a ne bi. Jednom rukom čuvas bebu, drugom kačiš zavesu. Jedno oko pazi na starije dete, a drugo da supa ne pokipi.



Legneš zadnja, ustaješ prva….A tata???? Onaj sto je napravio ? Tata se umori na poslu

Autor teksta : Sejla Sejla Cohadarevic

0 коментара:

Постави коментар

.

Претражи овај блог

Омогућава Blogger.
loading...

Popular Posts

Recent Posts